Текст и фото:
Стево Диклић
У понедељак, 25. августа,у Тителу је представљена књига песама "Лелек камена" књижевника Мирка П Жигића.
Издавач је Народна библиотека "Стојан Трумић", Тител, рецезент, лектор и коректор је Тамара Стојшић, професорка српског језика и књижевности, а корице је урадила Јелена Галић.
Књига је подељена у четири циклуса: "Лелек камена", "Она спава", "Минијатуре" и "И друге песме".
Тамара Стојшић у анализи књиге, између осталог је написала:
...Песник се креће кроз четири циклуса у покушају обнове разорене стварности. Први међу њима је -"Лелек камена", по коме је и збирка названа, је поетика рата и страдања, простор испуњен галеријом ликова и моралном дискусијом која се развија кроз ћутање.
У другом циклусу "Она спава" преплићу се мир и немир-хармонија у расклопу. Након бурног оквира првог циклуса чини се као да је управо на овом месту песник застао и да одабира пут свог спасења.
"Минијатуре" представљају катарзу бола. Блиставе ономатопеје и свеопшта синестезија потпуно разбијају реално у нагону да га реконструишу. Симболизам се подиже до постмодернистичке засићености.
Четврти циклус "И друге песме" обнавља ничеанску идеју о томе да су велики градитељи превасходно велики рушитељи. Рађа се ново Сунце- Лепота равнице чији мириси опчињавају песника и чине га надахнутим да тој лепоти испева антологијску песму...
Мирко П Жигић рођен је 9. октобра 1946. године у Новој Криваји у Славонији. Школовао се Новој Криваји, Дарувару и Београду. Од пада РСК живи у Гардиновцима.
Песме пише и објављује још од основне школе.
Радови су му објављени у неколико заједничких збирки у Вировитици, Инђији, Оџацима, Вршцу...
Добитник је више награда за поезију:на првом међународном конкурсу УСКОР-а у Београду 2009. (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању), на другом, трећем, четвртом и петом међународном конкурсу "Драган Жигић" (2010-2013.).
Добитник је награде "Мајсторско перо" за изузетан допринос на очувању српске књижевне речи (Вршац 2012.) и Новембарске награде СО Тител 2012.
Објављене књиге песама: "Крик из таме" (2003.), "Лелек за прагом" (2004.), "Време самоће" (2008.), књига песама за децу "Маштарије" (2008 и 2009.), песме "Запис у времену" (2013.) и роман "Алексина освета" (2014.).
Редовни је члан Матице српске, Нови Сад, УСКОР-а Београд и огранка "Ковиљски круг" из Ковиља.
На представљању књиге песама "Лелек камена" највећи утисак изазвале су песме "Она спава", "Стари дуд" и "Мириси равнице".
 |
| Две Миркове љубави- Милена и Фића |
Песму "Стари дуд" посветио је свом комшији Радовану Стојкову у чијем се дворишту налази поменути дуд, један од најстаријих у Војводини.
Велике емотивне набоје изазвала је песма "Она спава" посвећена његовој супрузи Милени са којом ће следеће године обележити 50 златних година верности и заједничког живота.
Песма "Мирис равнице" награђена је на четвртом међународном конкурсу УСКОР-а, 2012. године.
Она је такође настала као резултат љубави према новој-старој домовини и новом кућном прагу.
Песник је инсистирао на пажњи публике док је једну од песама читао његов унук Филип.
Фића још не иде у школу, али је песму прочитао изражајно и течно, са правим осећајем за ритам и риму.
Деда у њему види свог наследника и поноси се њиме. Дотле ваља писати нове песме, обележити 50 златних година, па и више од тога ако тако буде божја воља.
Стево Диклић
Коментари
Постави коментар