OK! Pao je prvi sneg ove godine. I šta sad? Ovo je tipično pitanje "zabrinutih". Ne očekuju oni odgovor, jer je on jednostavan: "Zimske čmarolije mogu da počnu sa ili bez Vas". A te zimske čmarolije su za nekoga radost, a za nekoga muka.
Nije poenta ovog teksta kako se izboriti sa smetovima ili očistiti trotoare (koji su javno vlasništvo, ali se, avaj nekim čudom zakonska nadležnost i "starateljstvo" prebacilo na stanare u neposrednoj blizini istih), nego u krajnje neafirmativnoj i nekreativnoj kritici, primetnoj na društvenim mrežama povodom jedne pojave. Ova kritika je lepo sročena od strane nepoznatog autora (a prepisana je i šerovana od strane mnogih):
Ne pada sneg da pokrije breg vec da bi se s njim za instagram slikali.
Elem, kao što sam već rekao, pao je prvi sneg, koji ovoga puta nije dočekan nespremno. Pored putara, "spremni" su bili i korisnici Instagrama, Facebooka, Twittera, Tik Toka, YouTubea....
Svi oni (sem putara i par prestravljenih likova koji imaju dovoljno životnog iskustva o zimi) su pohrlili da se slikaju na čarobnim belim pahuljama, koje su lagano prekrivale blato i izbljuvke lokalnih dripaca, po kojima besciljno koračamo na nekom svom putu.
Kao i svaka pojava koja dođe iznenada i u velikom broju, tako je i ovog puta sneg izazvao kolaps. Ovoga puta je to bio kolaps na društvenim mrežama. Razmere su mu bile veće od negodovanja Trampovih prostalica povodom ukidanja njegovog Twitter naloga. Dakle - na nivou omanjeg svemirskog potresa.
Makar za neke koji tu stvar posmatraju tako. Zavidnici bi ih branili argumentom da se ovo ni ne može drugačije posmatrali, jer im se ukočila ruka od beskrajnog skrolovanja kroz objave prijatelja u kojima je sneg, sneg, sneg, sneg....
Besno i kroz zube bi uznemirili svoju dušu tananim rečima:
Nigde ko je šta kuvao danas? Nigde šta radi duboka država? Koji je danas svetac? Koliko je zaraženih? Ko je bez maski? Gde su objave o zdravom životu? Lažni citati mudraca i zen filozofija u jednoj slici? Da li je komšija promenio one iscepane čarape u kojima je nosio drva da bi se slikao sa ženinom majkom ili on to namerno tašti ide na živce? Jel' je veselo društvance iz kraja blejalo u kafani ili su sad dekintirani pa stavlja svako svoj selfi iz kupatika? Ah.... ni slika iz teretana nigde....
Dakle, nigde se ne mogu naći objave od krucijalne važnosti za osobu koja ih traži.
E to je kolaps. Život upravo gubi sav svoj smisao. Ukoliko ga je prethodno uopšte i imao.
Međutim, objave sa fotografijama snega, kao i ljudi koji stoje iza njih, kao granitna stena odoljevaju ovakvim pritiscimna. Neki, sa očigledno manje talenta za fotografisanje, su se branili rečima:
Hteo sam da slikam sneg, ali videh da ste ga vi vec slikali pa sam odustao.
Iako je ovo peckanje postala masovna pojava. Nije vredelo.
Masa željna promena u svom životu je nastavila po svom. Istim životnim putem ali različitim društvenim pejzažom.
Da stvar nije nimalo naivna, postane jasno da je suština spora političke prirode. Krhko društvo se očas posla pocepalo na dva dela: na ove što su slikali sneg i one što pljuju ove što su slikali sneg.
Očekivano, inertna priroda društvenih kretanja i promena je stvorila ovaj drugi tabor. Uplašeni za svoje društvene i ekonomske pozicije, ovi ljudi su učinili sve što je u njihovoj moći da spreče ovu pravu malu jednodnevnu revoluciju.
Na ovoj podeli se vidi da je naša socijalna izgrađenost na visokom nivou. Nekada bi ovi što pljuju ove što slikaju izašli napolje da se grudvaju. To bi dovelo do dodatnih tenzija kod ovih što slikaju, pa bi uzvratili, te bi nastale ulične borbe i sukobi.
Međutim, naše društvo je savremeno. Tako nešto se više ne događa. Zimske čmarolije više ne podrazumevaju ikakve fizičke sukobe.
Ovako, sazreli i naglo prezreli (pomalo i natruli), sa zavidnim i zapanjujućim poimanjem vrednosti tuđeg života, samosvesni ljudi su načinili odvažan korak: pljuvanje samo na društvenim mrežama. Pakosnici bi rekli da je to zbog bezbedne udaljenosti, zakrvljenih sagovornika, ali naš prosperitet pokazuje upravo suprotno: ljudi su željni da jedni drugima ukažu pažnju i zainteresovanost na zavidno ekstremnom nivou.
Revolucija kreativnog uma je opšteprihvaćena i nezaustavljiva stvar. Kao i u svakoj drugoj revoluciji, bez ikakvog logičkog izuzetka, moraju pasti i određene žrtve. Nije dugo trebalo da se desi "seča knezova":
Sve koji nisu slikali sneg treba odmah blokirati! Mnogo je lakše tih desetak nego onih ostalih 50.000
Ispostavilo se da su u pitanju bili neaktivni nalozi, pa je šteta bila minimalna. Mada postoje i zaštićeni svedoci koji tvrde da su u tom pohodu pale i mnoge značajne i uticajne ličnosti.
Dolazimo i do otvaranja filozofskih pitanja, koja su neumitni pratilac svakog društvenog događaja. Odgovori na njih nam daju jednu važnu životnu lekciju koja može da se prelije na sve druge nauke i oblasti u kojima one deluju:
Zapitajte se kako i koliko bi plemena iz pustinja slikali sneg, kad ga mi danas ovoliko slikamo!
Mada ima tu i metafizičkih odgovora za kojima teže milioni reinkarniranih plodova ljubavi bogova:
Ovaj sneg još uvek pada, jer ga niste svi slikali. Kada se islikate - staće.
Ovde se pokazuje istinitost krilatice: Mudrost našeg naroda je uvek bila i biće na prvom mestu! Ako se za to ne pobrinu obrazovne institucije, ne brinite se - postoje i psihijatrijske klinike..
U toku revolucija, ljudi sa zebnjom umeju da se prisete prošlosti. U njoj je uvek puno ljubavi, druženja, nema agresije i svi se drže za ruke i pevaju la-la-la.... Prosto čoveku dođe da im pozavidi.
Nekad je sneg isto ovako padao ali ga nismo slikali hiljadu puta i kačili na facebook, twitter, instagram ili viber....
Međutim, u svakoj ovoakvoj poruci koja deluje slatko i privlačno je izostavljen najvažniji deo. Ne sećam se društvenih mreža iz osamdesetih. Nisu postojale. Onaj ko je imao računar je često morao da nabavi i oružije kako bi isterao "prijatelje" iz kuće da bi učio ili spavao.
Film za fotoaparat se pakovao u rolnama koje su imale mogućnost da uslikaju 36 fotografija. Koštale su boga oca, pa su se kupovale samo za specijalne prilike. Ne dao ti bog da škljocneš u nešto što ne treba i time uništiš tu jednu, potencionalno dragocenu, fotografiju. A ako se to desi, i slučajno iz čiste želje uslikaš neki bezvezni sneg.... e onda roditelji popričaju sa tobom, negde u udaljenom kutku prebivališta. Naravno, gde niko ne bi mogao da čuje tvoje vapaje.... (ček, jel ovo poslednje beše iz neke pesme?)
O živote, okrutan li si za umetničke duše!
Tek po koji namernik primećuje da će i ova, kao i mnoge pre nje, revolucija proći za tili čas. I da za sobom neće ostaviti trag.
Nije to zato što će se sneg otopiti, jer naravno, objave će ostati da se pod stare dane možemo uzfaliti unucima o nesvakidašnjem dešavanju (svim silama ćemo se potruditi da globalno otopljavanje uznapreduje, pa da snega ni ne bude, čisto da imamo nešto da pričamo i da dodatno povećamo vrednost naših sopstvenih doživljaja). Ne!
Zaključak tog namernika je pravo malo otkrovenje za sve buntovnike: revolucija kopni i nestaje zato što se neko gadno okoristio njome. Ljudi žele da budu viđeni, a ne i da podnesu žrtvu. Jer za ideale ne ginu profiteri:
To što ste slikali sneg, ne znači da ste ga i očistili!
A sneg k'o sneg.... Šta će? Škripi pod našim teškim koracima.
U tekstu su korišćene objave i komentari sa društvenih mreža. One su označene kao citati. Zbog svoje masovnosti, ne mogu da znam ko je originalan autor istih te ga ni ne navodim.alert-info
Коментари
Постави коментар