Kreirajući beskrajne linije slučajno nanizanih reči, stvarajući putokaze kroz lavirint života, težeći za ostvarivanjem sopstvenih snova sagorevali smo skromne deliće energije koji su nam dodeljeni.
To je put skrojen od povezanih slepih ulica kojim su mnogi prolazili. Raskršće u kojima se čini da su životne odluke važnije od rešenja. Vrata realnosti se širom otvaraju za noćnu moru u kojoj se ogromna i teška kugla svega što je bilo pre kotrlja prema Vama, preteći da samelje i smrvi sve ispred sebe. A nema se gde otići, niti za trenutak pobeći.
Kompas više ne pokazuje u smeru smisla. Snaga više nije usmerena za menjanje sebe i sveta. Udara se glavom u zid. Ne vidi se vrednost u onome iza. Ne vidi se vrednost u onom ispred.
Izgaranje je pretnja svakom cilju. Zapetljan u sopstvenim mislima je lako sagoreti. Realnost nije ono što si srećan sanjao sam.
A sve što je potrebno je da se setiš šta si sanjao. Žudiš li za tim? Postoji li žar koja će da raspali strast?
Seti se sna....
Počni da ga živiš....
Udaljen horizont su misli za kojima žudiš. To ti je jedina smernica ka kojoj treba da težiš. Pusti svoje iskre neka se razlete.
Naći će one neki svoj put da dodirnu nebo.
Коментари
Постави коментар