Postoji li išta dobro da nam je donelo ovo vanredno stanje proglašeno zbog pandemije korona virusa 2020 godine?
Ljudi zatvoreni u svojim kućama suočeni sami sa sobom.
Ljudi zatvoreni u bolnicama suočeni sa životnom borbom.
Sveopšta atmosfera straha.
Slike smrti iz Italije.
Slike smrti iz Španije.
Deluje kao da je celokupna civilizacija nestala u jednom trenu.
Ali, nije retka situacija da je naša stvarnost daleko od onoga kako nam je mediji predstavljaju, a samim tim nije ni onakva kakvom je mi vidimo. Iako stanje nije bilo baš ni neozbiljno (kako su neki drugi mediji prenosili), cela situacija je imala i svojih pozitivnih strana, koje je mogao da iskoristi svako ko je hteo,
Svakako, jedna od tih dobrih stvari je i ta što je veliki broj edukacionih sajtova ponudio određeni broj svojih kurseva besplatno. Sem dobre reklame, cilj im je bio da veliki broj ljudi lakše i produktivnije provedu svoje dane (ili sate) u izolaciji.
U toku perioda vanrednog stanja, ja sam dane trošio udarnički i prilično radno (ponajmanje izolovano), pa nisam baš ni imao vremena da obratim pažnju na neki od mnogobrojnih internet oglasa te vrste.
Tek pred kraj vanrednog stanja sam uspeo da nađem malo vremena da se samoizolujem i porazmislim o svemu. Na kraju shvatih da moram malo i da se relaksiram, pa se bacih u jednu takvu razbibrigu koja, na kraju krajeva, može biti korisna.
Može li se jednim klikom doći do znanja?
Da budemo iskreni, internet je bio prepun oglasa različitih edukativnih sajtova. Svi oni su se takmičili koji će vizuelno i sadržajno da naprave bolju ponudu. Vođen narodnom mudrošću "što je džabe i bogu je drago", ispred mene je bila teška odluka o tome koji sajt da izaberem.
Nisam želeo da izaberem jedan od najreklamiranijih (i najskupljih) "akademija" kod nas. Nisam želeo da stavim na test onaj loš glas koji kruži oko onog znanja koje oni nude.
Sa druge strane, nisam želeo ni da poklonim svoje vreme nekim manje poznatim "akademijama" za koje se utvrdilo da posluju krajnje sumnjivo.
Između svih tih oglasa, moja odluka je bila da poklonim poverenje jednom malom i (u tom trenutku za mene) nepoznatom edukativnom portalu. Za dalji tekst, nije bitan naziv jer ne želim da gi reklamiram.
Kliknem na oglas, registrujem se i otvori mi se stranica sa izborom mnoštva, na oko, korisnih stvari. Gledajući ponudu njihovih kurseva, shvatio sam da su besplatni samo oni koji podučavaju osnovni nivo znanja. To uopšte nije loše za početnike u bilo kom poslu. Mogao sam da biram između mnoštva osnova programiranja u jeziku xy ili između onih koji pokazuju osnovne veštine savremenog društva (tipa naučite da pišete CV i slično).
Ljudi koji dosta vremena provode na internetu već vide da se ovde radi o temama koje lako možete pronaći i naučiti besplatno na gomili sajtova (neke čak i na ovom blogu). Razlika je jedino u tome što ćete na tom portalu, nakon pređenog kursa dobiti diplomu tj. sertifikat, čime se cela situacija gotovo poistovećuje sa formalnim obrazovanjem.
Moje prethodno iskustvo sa raznoraznim "kursevima"
Moram priznati da sam ja jedno radoznalo stvorenje. U toku svog života sam imao priliku da saznam ili naučim i ono što treba (ali i ono što mi apsolutno ne treba). Pre punih 16 godina sam završio svoje formalno obrazovanje, a nakon toga sam samostalno istraživao ili produbljivao teme koje su mi bile potrebne, ili su mi se u nekom trenutku učinile zanimljivim.
Prezrivo sam gledao na kurseve i njihovu formu. Takav stav nisam izgradio bez nekog realnog osnova, naprotiv...
Paralelno sa neformalnim sticanjem znanja, imao sam priliku da prisustvujem ili da završim oko desetak stručnih predavanja. Većim delom su to bili nekakvi kursevi na kojima je trebalo da naučim neke stvari koje sam prethodno znao. Na moju nesreću, dešavalo se i da kurseve drže ljudi koji su slabo upoznati sa materijom koju prezentuju auditorijumu.
U jednom slučaju se desilo da, iz gore navedenog razloga, atmosfera između mene i predavača postane poprilično naelektrisana tokom vremena predviđenog za međusobnu interakciju učesnika.
Naravno da ovaj primer nije nešto čime se ponosim. Iz nekih subjektivnih razloga sam zaboravio na jednu od najvažnih lekcija o tome kakav treba da bude nastavni kadar koju nam je ispričao jedan profesor informatike u višoj školi:
Nije dobar predavač onaj ko dobro poznaje materiju o kojoj priča, već onaj koji poznaje osobine ljudi kojima se obraća. Njegov zadatak nije da nekoga nauči, već da privuče pažnju i probudi znatiželju ka znanju (iz neke oblasti). Kada vidi da su ljudi zainteresovani, njegov zadatak se menja: on im mora pružiti spisak referenci i naznaka koje njegove učenike dublje upoznaju sa materijom.
Vrlo je prosto objašnjenje za ovaj citat. Ukoliko bi predavač (učitelj, profesor itd) znao baš sve o materiji koju prezentuje - onda njegova struka ne bi bila obrazovanje, već ono što prezentuje. Razlog je jednostavan: stručna lica su mnogo plaćenija nego radnici u obrazovanju.
Ovo je jedna pouka koja se ne sme zaboraviti, ali sujeta ljudi koji poznaju gradivo bolje od onoga ko ga prezentuje može da bude problem jer - čovek koji nešto zna želi da nadogradi svoje znanje. Na primer, ukoliko znate imaginarne brojeve, sigurno znate i za dokaz da su 1 + 1 = 0. Kako onda neko da Vas ubedi da su 1 i 1 uvek 2, kada znate da to, jednostavno nije tačna tvrdnja? Međutim, zamislite koji bi haos nastao u glavama đaka prvaka kada bi im učiteljica (ukoliko uopšte i zna za pomenuti dokaz) predstavila takvu matematiku!
Ostavimo sada ovakvu filozofiju po strani. Vreme je da se vratim na temu ovog teksta.
Budući da sam tokom formalnog obrazovanja i kasnije svojim trudom stekao sasvim solidno znanje iz oblasti koje je ovaj sajt besplatno nudio, bio sam prilično skeptičan prema onome što me čeka.
Pregledajući ne baš tako bogatu ponudu besplatnih kurseva, odlučio sam da upišem osnove html.
Vredi li ovaj kurs onoliko koliko izdvajamo vremena?
Da li sam ja relevantan da napišem koliko nešto vredi? Smatrajući da sam izabrao materiju iz koje imam solidno znanje, ali iz koje nemam niti jedan dokument kojim bih to dokazao, odgovor na prethodno pitanje je - da. Vijajući nekakav sertifikat mogu i da ostavim utisak o kvalitetu onoga što dobijam (makar to bilo i besplatno).
Dakle.... Sa početnim mišljenjem da ću na video lekcije samo izgubiti vreme sam ubrzo sam sebe uverio da ne treba unapred stvarati (pogrešnu) sliku o nečemu. Zapravo ja (sebi) moram priznati da sam bio prijatno iznenađen koncepcijom učenja.
Struktura kursa
Ovaj kratak kurs je podeljen na lekcije predviđene da se odslušaju u pet dana. Svaki dan se izdvoji samo oko sat vremena koliko traje svaka od video lekcija.
Kako bi stvari bile dodatno olakšane, svaka video lekcija je podeljena na više manjih delova od kojih svaki fragment traje oko 15 minuta, nakon čega možete da odmorite, pročitrate prateću skriptu tog delića ili da odradite neki svoj posao.
Ovo zapravo znači da jednu lekciju možete razvući na više dana, tj da sami sebi izdiktirate tempo kojim prelazite gradivo.
Svaka lekcija je propraćena i skriptama u kojima je dodatno objašnjenje onoga što se radi. Na kraju svake lekcije se nalazio mini test od par pitanja koji možete raditi samo jednom. Takođe, pojedine lekcije imaju i zadatke za vežbu koji nisu obavezni.
Na kraju kursa dobijate jedan malo ozbiljniji test i posle toga sledi dobijanje sertifikata. Interesantno je da dobijate jedan malo ozbiljniji domaći zadatak, ali da njegovo rešavanje ili ne rešavanje ne utiče na to da li ćete dobiti sertifikat.
Šta me je oduševilo?
Iz prethodnog vidite da možete dnevno da izdvojite oko 15 minuta da odgledate delić lekcije. To je vreme za koje možete poslušati svega tri-četiri pesme, ili ga neprimetno potrošiti na bilo koji drugi način. Čak i ako izdvojite sat vremena dnevno, nije strašno! Za to vreme možete pogledati samo polovinu nekog filma.
Lekcije nisu naporne i predavač ima prijatan glas, tako da Vam ni u jednom trenutku neće biti dosadno. Dakle, lekcije su "pitke" i mogu se slušati u neko vreme koje ste predvideli za odmor. Međutim, ukoliko nemate predznanje HTML-a, verovatno će Vam biti potrebno i još mnogo dodatnog vremena kako bi ste proučavali skripte da bi razjasnili sebi neke pojmove sa kojima se prvi put susrećete.
Druga stvar, možda i ona koja me je najviše oduševila, nije direktna posledica ovog kursa, već proističe iz karaktera neformalnog obrazovanja. Već sam napomenuo da poznajem HTML. Za to nije zaslužna nikakva škola, već internet koji je postao neiscrpni izvor znanja svih samoukih ljudi. Međutim, tu leži jedan problem.
Formalno obrazovanje ima tačno zacrtan put kojim učenik mora proći da bi stigao do cilja. Često se na tom putu nalaze nepotrebne stvari, ali ima i onih ekstremno praktičnih. Kod neformalnog obrazovanja je izbor puta na onome koji je željan znanja. Ukoliko čovek smatra da mu poznavanje nečega nije potrebno, on to preskoči i nastavi dalje ka nekom svom zamišljenom cilju. Ovakva "prečica" do znanja ima i svojih nuspojava.
U mom slučaju je jedna takva nuspojava bila da sam naučio da radim nešto na jedan način, a postoji drugi koji bi mi uštedeo i do 80% vremena a pri tom je rezultat tog rada isti!
Sama ta činjenica da sam na nekom osnovnom kursu naučio nešto novo me je oduševila.
Šta me je razočaralo?
Pored pozitivnih, sve ima i svoje negativne strane. Tako sam i ovom kursu našao neke i ne tako sitne mane.
Prva stvar je u proverama znanja. Kada radite testove, imate "svo vreme ovog sveta". Pored neograničenog vremena, imate i neograničene resurse (ceo internet). Ukoliko ne znate odgovor na neko pitanje, njega možete pronaći bilo gde, tako da - ne možete da omanete!
U nekom od njihovih narednih besplatnih kurseva ću namerno davati netačne odgovore na tim testovima, kako bih proverio da li negativan rezultat na bilo koji način utiče na dobijanje sertifikata (ili će se "ponavljati kurs"?)
Druga stvar je kvalitet izgleda sertifikata. Ovo je stvarno stvar subjektivnog osećaja za lepo, ali možda sam ja u rukama držao previše zvaničnih diploma pa imam osećaj kako neke stvari treba da izgledaju? Ono što se dobija se uvr' glave može nazvati.... u stvari, ne može se nazvati nikako.
Ono što oni nazivaju sertifikatom predstavlja žvrljotinu koju bilko koji Vaš imenoprezimenjak može predstaviti kao svoje dostignuće. Gledajući informacije koje se na njemu nalaze, niko živ ne može sa sigurnošću reći da ste baš Vi završili naznačen kurs.
Sveopšti utisak....
I pored negativnih stvari, uglavnom sa na kraju zadovoljan vremenom koje sam potrošio na ovaj vid obrazovanja. Sama činjenica da sam naučio nešto novo što se može praktično primeniti na neke probleme je dovoljna da izuzetno cenim ono što mi je pruženo (pogotovo što je besplatno).
Na žalost, smatram da nisam dostigao željeni cilj. Dobijeni sertifikat nije nešto što bih želeo da pokažem ijednom poslodavcu, niti bih želeo da ga neko pokaže meni. Taj papir nije dokaz stečenog znanja, te ga u te svrhe ne treba ni koristiti.
Ali to izgleda i nije neki problem. Kako bi jedan moj poznanik u razgovoru rekao:
Možemo ti i ja da predajemo tako neke obuke. Imamo sasvim dovoljno znanja za tako nešto. Nazovemo se "Akademija bla-bla". Na kraju polaznicima odštampamo neke sertifikate i to je to... Svi oni upravo tako i rade...
Коментари
Постави коментар