Prvi maj.
Praznik rada.
Obeležavaju ga sablasne senke
pustog grada i
Nadrealni pejzaž izlomljenog betona
se meša sa mirisima roštilja.
Donosi ga vetar.
Iz dvorišta...
Od nekih veselih ljudi
zaklonjenih iza zidova,
Iza visokih kapija....
Miriše...
Iz kuća.
Iz kuhinja....
U izolaciji se pronalaze načini.
Slavi se 1. maj.
Ljudi bi, po nekoj nepisanoj tradiciji,
ovaj dan proveli u prirodi.
Ovaj put, to nije slučaj.
Priroda slavi svoj praznik bez čoveka.
Vraća sve...
Ono što je
tokom svoje kratke istorije
ljudska civilizacija
surovo oduzela.
Tu i tamo, pojavljuju se
znaci ljudskog prisustva.
Umoran čovek je
posle napornog trčanja
poželeo da se okrepi.
Oplemenjujući svoje telo,
za sobom je ostavio trag.
U žurbi, teško je primetiti
da ste, neočekivano, ostali
bez ratkapne.
Pogotovo u ovom smušenom vremenu.
Gomila problema i briga
zaokuplja uskomešanu gomilu misli.
Tako ogromna pitanja
zahtevaju ekspresne odgovore.
Tako funkcioniše zdrav duh.
Ne obazire se na materijalno.
Sitnicu završava negde
gde joj nije mesto.
A oblak, začuđen
što kraj njega nema aviona,
ni primetio nije
ovaj maleni komad plastike.
Sitnica u nebeskom beskraju...
Bešumno je leteo, pokušavajući
da se odupre vetru
koji ga je gurao u
neželjenom pravcu.
Izgubljen, oblak samo želi
da bude sa drugarima koji prave žurku
iznad obližnjeg salaša.
Dok ga vetar baca
u pravcu Banata,
Ni stigao nij da se oprosti od družine.
Otrgnut,
pomalo besan i
mnogo ljubomoran,
razmišlja:
"Oni tamo prosipaju kišu i
ludo se zabavljaju.
A šta će sa mnom biti?
Ko zna gde ću da završim?
E živote.... Lutalico...."
Oblak ne shvata
Lagodne nebeske staze što
otvaraju mu put.
Bes i ljubomora su
proizvod neizvesnog
ishoda sudbine.
Da je koračao
ovozemaljskim stazama
prema nekom cilju,
uvideo bi mnoge poteškoće.
Shvatio bi da nisu svi
životni putevi glatki.
Postoje i rupe
koje je teško zaobići
ili preskočiti...
U koje je vrlo lako upasti
i nikada se ne izvući.
Čini se da prirodi
ni ne nedostaje ćovek,
niti njegovo prisustvo.
Milijardama godina ona je funkcionisala
bez ljudi.
Na isti, tačno utvrđeni način.
Bez tajni.
Bez milosti.
Sa mnogo ljubavi.
Sa mnogo lepote.
Nasuprot tome, ljudima
zaista nedostaje priroda.
Civilizacija je uvek iskazivala
svoju ljubav prema njoj.
Možda se ovaj praznik
nije mogao provesti u divoti,
ali...
Za koju nedelju će čovek
ponovo biti slobodan.
Opet će zakoračiti i razgrnuti
delić prirode,
pokazujući joj svoju ljubav,
gotovo identičnu
kao i prema drugom ljudskom biću.
Opet će se osetiti ta ljudska "hemija":
kratka i neobavezna,
iza koje ostaju plastični
i metalni tragovi
i teško razgradljivi ožiljci
:) Koji miks..... ;)
ОдговориИзбриши