ДИМЊАК СТАРЕ ТИТЕЛСКЕ ЦИГЛАНЕ УПОРНИ СТРАЖАР И ЧУВАР ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА

Текст и фотографије: Стево Диклић
ДИМЊАК СТАРЕ ТИТЕЛСКЕ ЦИГЛАНЕ УПОРНИ СТРАЖАР И ЧУВАР ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА
Вођени силуетом усамљеног димњака старе тителске циглане, кренули смо прашњавим атарским путем да би изблиза осмотрили упорног старину који пркоси зубу времена и невремена. 

Димњак који као једини остатак старе швапске циглане, смештене на брегу у непосредној близини речног оства на Тиси, доминира околином и изазива дивљење својом очуваношћу и висином. До пре само неколико година могуће је било видети понешто остатака старе циглане као и базен за припрему глине, али сада тога више нема. 
Осим запуштене и неуређене околине препуне ситног растиња, остало је само нешто ископаних ровова одакле је неко вадио остатке цигли великог формата чији је квалитет видљив и данас. Димњак делује чврсто  и стамено. 
Штета је што се нико није досетио да га уврсти у туристичку понуду и дода му неке друге садржаје који би били привлачни за туристе. 
О старој циглани тешко је пронаћи неке ваљане и валидне податке, па смо се обратили господину Лазару Чурчићу, вероватно најстаријем Титељанину који већ увелико троши своју деведесет  четврту годину. 
Поглед на улаз
Поглед на улаз
Он нам је рекао да ни у време његовог детињства та циглана није радила. Сећа се само да је власник био Шваба и да су постојале шине по којима су у вагонетима превожене цигле на обалу где су утовариване на дереглије и одвожене Тисом до купаца. 
Поглед из унутрашњости димњака
Поглед из унутрашњости димњака
Толико нам је популарни чика Лаза знао да каже о старој циглани, али био је вољан да нам прича о још много чему значајном за Тител и Шајкашку. То смо оставили за неку другу прилику да разговарамо без телефона, кад се врати из Новог Сада по завршетку пандемије Корона вируса.
О компетентности нашег саговорника, популарног чика Лазе, ерудите у позним годинама, али свежег ума, преносимо вам део података из Википедије-слободне енциклопедије:
Лазар Чурчић ( Тител, 24. октобар 1926.)
Српски библиотекар, библиолог и историчар Српске књиге, књижевности и културе. Добитник је награде Златна књига Библиотеке Матице српске за 2019. годину.
На основу изузетних резултата постигнутих у библиотечко-информационој делатности стекао је звање библиотекар саветник, највише стручно звање у овој области и једини је библиотекар који је добио националну пензију одлуком Владе Србије.
О значају дела Лазара Чурчића за српско библиотекарство, историју српске књиге и српску науку и културу уопште, сведочи његов обиман стваралачки опус, многобројни радови, прилози и рецензије, као и књиге чији је он аутор, редактор или приређивач...
Текст и фотографије: Стево Диклић

Коментари