ДИМЊАК СТАРЕ ТИТЕЛСКЕ ЦИГЛАНЕ УПОРНИ СТРАЖАР И ЧУВАР ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА

Текст и фотографије: Стево Диклић

Вођени силуетом усамљеног димњака старе тителске циглане, кренули смо прашњавим атарским путем да би изблиза осмотрили упорног старину који пркоси зубу времена и невремена. 

Димњак који као једини остатак старе швапске циглане, смештене на брегу у непосредној близини речног оства на Тиси, доминира околином и изазива дивљење својом очуваношћу и висином. До пре само неколико година могуће је било видети понешто остатака старе циглане као и базен за припрему глине, али сада тога више нема. 

Осим запуштене и неуређене околине препуне ситног растиња, остало је само нешто ископаних ровова одакле је неко вадио остатке цигли великог формата чији је квалитет видљив и данас. Димњак делује чврсто  и стамено. 

Штета је што се нико није досетио да га уврсти у туристичку понуду и дода му неке друге садржаје који би били привлачни за туристе. 

О старој циглани тешко је пронаћи неке ваљане и валидне податке, па смо се обратили господину Лазару Чурчићу, вероватно најстаријем Титељанину који већ увелико троши своју деведесет  четврту годину. 

Поглед на улаз

Он нам је рекао да ни у време његовог детињства та циглана није радила. Сећа се само да је власник био Шваба и да су постојале шине по којима су у вагонетима превожене цигле на обалу где су утовариване на дереглије и одвожене Тисом до купаца. 

Поглед из унутрашњости димњака

Толико нам је популарни чика Лаза знао да каже о старој циглани, али био је вољан да нам прича о још много чему значајном за Тител и Шајкашку. То смо оставили за неку другу прилику да разговарамо без телефона, кад се врати из Новог Сада по завршетку пандемије Корона вируса.

О компетентности нашег саговорника, популарног чика Лазе, ерудите у позним годинама, али свежег ума, преносимо вам део података из Википедије-слободне енциклопедије:

Лазар Чурчић ( Тител, 24. октобар 1926.)
Српски библиотекар, библиолог и историчар Српске књиге, књижевности и културе. Добитник је награде Златна књига Библиотеке Матице српске за 2019. годину.
На основу изузетних резултата постигнутих у библиотечко-информационој делатности стекао је звање библиотекар саветник, највише стручно звање у овој области и једини је библиотекар који је добио националну пензију одлуком Владе Србије.
О значају дела Лазара Чурчића за српско библиотекарство, историју српске књиге и српску науку и културу уопште, сведочи његов обиман стваралачки опус, многобројни радови, прилози и рецензије, као и књиге чији је он аутор, редактор или приређивач...

Текст и фотографије: Стево Диклић