Oj Korono, oj Korono, virusa ti tvoga,
šta učini ovih dana od života moga?!
Ja u kući, k`o zatvoru, tužne brojim dane,
krkam meso i kobaje dok virus ne stane.
Sad na vagu ne smem stati, može da se slomi,
dok god virus svetom hara, moje srce lomi!
Kobasice, dobra hrana izašle iz raja,
samo brinem dal' će biti do Korone kraja.
Svu salatu potrošio, a još vreme nije,
imam samo par cvetića u još tri saksije.
A rakiju ni ne gledam, ko da za nju mari,
za nju nije solo priča, trebaju drugari.
Ženu gledam celog dana kao da smo stranci,
kad legnemo, dobro pazim da smo na distanci.
Jedan metar, juče kažu, danas već i dva,
lako ko je neoženjen-ne znam što ću ja!
Dal distancu da održim, da na propis pazim,
il`da instinkt ja poslušam, počnem da je mazim?
Od dileme do dileme, vreme tiho prođe,
tek što čvrsto sklopim oči, novo jutro dođe!
Oj Korono napasnice, ubio te Bog,
šta napravi noćnu moru od života mog?!?!
Autor: Pera Bandera
Коментари
Постави коментар