ГАРДИНОВЦИ - ЗАЈЕДНИЧКИМ РАДОМ ДО УСПЕХА

Младост АКУД-а "Ђокица Марковић" у славу Светог Саве

Текст и фото: Стево Диклић 

Бројни родитељи ученика и мештани Гардиноваца, као и остале званице, са одушевљењем су испратили програм, који су поводом школске славе Светог Саве, приредили ученици и наставници ОШ "Светозар Милетић".

Детаљ из свечаног програма

Славски колач је освештао свештеник Иван Вачик, а  програм  који је у складну целину укомпоновала Весна Пејин, професор српског језика, одвијао се течно и без застоја. Целовитости и привлачности програма, свакако су допринели и чланови АКУД-а "Ђокица Марковић" из Гардиноваца, под вођством Милинка Николића. Истине ради, већину чланова АКУД-а управо чине ученици ове школе. 

Свечано и весело

Похвале за успешну организацију и уклапање свих елемената овог живог механизма, припадају Миливоју Јелину, помоћнику директора школе. 

По систему ново за старо - једни одлазе, други настављају познатим стазама

Из разговора са њим, сазнали смо да је задовољан трудом и радом свих оних који су на било који начин допринели реализацији овог свечаног догађаја. При том, он нам је скренуо пажњу на занимљиву ситуацију са кумом школе.

Кумови школе- удружени до успеха

Школа је ове године имала више кумова. Реч је о томе да су се неки од досадашњих кумова удружили и заједничким снагама обезбедили поклоне, храну и освежење за ученике, наставнике и званице, који су се после свечаног програма, у лепом расположењу окупили у трпезарији школе. Међу овогодишњим кумовима школе биле су три фамилије Обренов: Радослав и Вера, Стевица и  Снежа и Радослав и Илинка. Још су учешћа узели Гордана и Ђорђе Бечелић, Наташа и Миливој Чурић, Ивана и Радослав Матић и Биљана и Миленко Галић.

Детаљ са забавног дела програма поводом школске славе у Гардиновцима

Пријатној атмосфери приликом дружења по завршетку свечаног дела програма, допринео и оркестар Радослава Ћирића.

Оркестар Радослава Ћирића

Неколико речи о Дану Светог Саве као школској слави

Доминка Арсић уручује књигу 
Миливоју Јелину 
и Весни Пејин

Свети Сава, принц, монах, први српски архиепископ и књижевник, завршио је свој овоземаљски живот 14/27. јануара 1236. године у бугарском граду Трнову. 

Светосавски култ обновљен је стварањем нове српске државе, а да се 27. јануар слави као општа школска слава у Србији, одлучено је 1840. године на Совјету Књажевства Србског, а на предлог Анастасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.

Школска слава се славила у континуитету од 1840 - 1945. године, када је укинута одлуком власти.

Године 1990. Дан Светог Саве поново се слави у нашим школама. Тај дан је радни, али ненаставни.

Као занимљивост може се навести да је обележавање школске славе у Црној Гори почело 1856. године за време власти књаза Данила.

ОСНИВАЊЕ СЕОСКЕ БИБЛИОТЕКЕ "НИКОЛА З: НЕДИЋ" У ГАРДИНОВЦИМА

Насловна страна последње 
књиге Николе З. Недића

О оснивању Сеоске библиотеке "Никола З. Недић" у Гардиновцима, сазнали смо за време дружења по завршетку свечаног програма поводом Дана Светог Саве - школске славе.

Говорећи о доброј сарадњи гардиновачког огранка УСКОР-а и Основне школе, госпођа Доминка Арсић, члан и вршилац дужности председника тога удружења, у име те сарадње, Весни Пејин, наставници српског језика, Миливоју Јелину, помоћнику директора и директору Петру Којићу, поклонила је по једну књигу "Гардиновци, записи и слике", аутора Николе Недића.

Разговарајући  о почетку те сарадње, сазнали смо да је аутор поменуте књиге, Никола З. Недић, био председник гардиновачког огранка УСКОР-а (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању), чије је седиште у Београду. Он је у својој кући у Гардиновцима поседовао богату библиотеку од око 3 000 књига. Неке од тих књига поклонили су му и мештани. Пред крај живота одлучио је да све књиге поклони својим Гардиновцима. 

Поглед на део публике

Проблем је настао када су наследници, након његове смрти, продали кућу, па је за књиге требало пронаћи адекватно и безбедно место одакле ће оне бити доступне свим заинтересованим читаоцима. Просторије школске библиотеке показале су се као најприродније место. Дошло је до договора са руководством школе, а потребно је  завршити још само неке папиролошке формалности.

Једини услов који је за живота поставио господин Недић је да библиотека носи назив Сеоска библиотека "Никола З. Недић".

Говорећи о књизи "Гардиновци, записи и слике", госпођа Арсић нам је открила да је Никола З. Недић ту књигу започео пред крај живота и да је у тренутку када је постао свестан да неће стићи да је заврши, замолио њу да то учини. Она је то учинила, а ценећи лик и дело Николе З. Недића, на корицама књиге не постоји и њено име. 

Под будним оком пензионера

Књига је штампана у Новом Саду у штампарији "Мала књига". 

Сеоска библиотека је својим именом обезбедила трајно сећање на овога великог и племенитог човека.

Текст и фото: Стево Диклић