ПРЕДСТАВНИЦИ ЦРВЕНОГ КРСТА ТИТЕЛ НА САСТАНКУ У НОВОМ САДУ

 ПРЕДСТАВНИЦИ ЦРВЕНОГ КРСТА ТИТЕЛ НА САСТАНКУ У НОВОМ САДУ
Текст и фото: Стево Диклић
Марија Олах Камар, секретар Црвеног крста Тител, Горан Поповић, председник и Стево Диклић, волонтер и члан Управног одбора, присуствовали су састанку Црвеног крста Војводине, који је одржан у уторак, 3. децембра у Новом Саду.
Проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, Љубомир Миладиновић, генерални секретар, Дејан Укропина, председник Црвеног крста Војводине и Бошко Митрашиновић, секретар, сазвали су састанак председника и секретара свих организација Црвеног крста из  Војводине.

Поглед на део учесника скупа у Новом Саду
Поглед на део учесника скупа у Новом Саду
Састанак је одржан у Дому Војске Србије, који се налази на Београдском кеју, а Дневни ред се састојао из две тачке:
  1. Актуелна питања у раду организација Црвеног крста- Закон о заштити података личности, реализација законских обавеза из области јавних овлашћења и остварење помоћне улоге јавним властима у хуманитарној области.
  2. Одговори на постављена питања

На недавно одржаном саветовању секретара Црвеног крста Војводине које је одржано на Газиводама, било је речи о обележавању 5. децембра, Међународног дана волонтера. Том приликом разговарано је о томе да би било добро наградити одређени број волонтера који су се истицали несебичним залагањем и доприносом у реализацији планираних активности организација Црвеног крста у својим срединама.
Како се у Музеј Војводине налази у непосредној близини Дома Војске Србије,одлучено је да овај састанак буде искоришћен за реализацију ове идеје. 
Већина људи која живи широм Војводине и која у Нови Сад долази повремено, да би посетили родбину,обавили куповину, присуствовали неком спортском догађају, посетили сајам, одгледали позоришну представу, присуствовали концерту популарних музичких звезда...Најчешће посета музеју остане само неостварени план.
Поред волонтера, музеј су посетили и сви председници и секретари организација Црвеног крста и уверили се колико уз помоћ изложених експоната можемо сазнати о историји своје земље, али и о историји људске врсте у далеким временима, као и о савременим дешавањима.
Експонати су поређани хронолошким редом, почевши од преисторије па све до 20. века. Стручни водич је успешно обавио свој посао, трудећи се да истакне најзанимљивије детаље и да преопширним излагањем не изгуби пажњу посетилаца. Подједнаку пажњу су изазвали примерци мамутових зуба, људске лобање из неолита на којој се виде трагови операције мозга, витешки шлемови, керамика кроз векове, удице и друге алатке из доба винчанске културе, као и експонати из времена српских привилегија у Хабзбуршкој монархији, одјеци устанака Срба  против Турака... 
Верујемо да ће ова занимљива посета Музеју Војводине бити подстицај многима да га посете поново, самостално или у друштву блиских особа.
Након посете музеју сви су отишли у хол Дома Војске Србије. где су имали закуску и кратко дружење и размену искустава о раду у организацијама Црвеног крста. Председници и секретари наставили су са радом по предвиђеном дневном реду, а волонтери су искористили време за обилазак града и обављање планираних обавеза.

Неколико речи о 5.децембру - Међународном дану волонтера

Међународни дан волонтера обележава се у свету као подсећање на дан када је 1970. године створен Програм Уједињених нација за волонтере. Године 1985. Генерална скупштина УН је 5.децембар прогласила за Међународни дан волонтера.

Ко су волонтери?

Волонтери су људи који радећи у непрофитним организацијама, за свој рад не очекују материјалну надокнаду, већ своје време и рад сматрају изразом људске хуманости, солидарности и узајамности.
Србија се према резултатима глобалне студије "Глас људи", која је спроведена у 56 земаља, налази на 45. месту светске листе са 16% људи који су радили за неку непрофитну организацију. 
Према тим подацима Србија је друга у региону, а Бугарска са 5% је посљедња.
Процентуално, највећи број волонтера је у Норвешкој 57%, Луксембургу 55% и Камеруну 53%.
По регионима, највише волонтера је у Северној Америци (46%), а најмање у источној и средњој Европи (12%) - Подаци из "Википедије".
Текст и фото: Стево Диклић

Коментари