Nešo Popović - Shonery je na svom malom ali prijatnom deliću interneta pokazao i dokazao da poseduje ogromnu moć pisanja zanimljivih i originalnih tekstova. To ne bi bilo moguće da ovaj pisac ne poseduje snažan subjektivni doživljaj sveta koji ga (i nas) okružuje.
Na njegovom blogu se mogu pronaći mnoge priče. Mahom su to humorističke (ali se nađe i po neka ozbiljna) kratke forma.
Karakteristika u Shonery-jevom pisanju je "fora" (ili "štos"): njegove priče će Vas voditi jednim putem do samog kraja. A onda će ovaj autor svemu prethodno napisanom dati potpuno novi smisao u svega par poslednjih rečenica teksta!
Letos je do nas doprla zanimljiva informacija. Shonery je obznanio svoj naum: objavljuje knjigu. Na našu sreću, njegov naum je postao stvarnost.
A knjiga je tu da se čita!
A knjiga je tu da se čita!
Drugo carstvo
Drugo carstvo je roman i književni prvenac Neše Popovića. Nije to bilo kakva knjiga. Ukoliko otvorite prvu stranicu u trenutku kada nemate nikakve obaveze, vrlo brzo ćete doći i do poslednje. A ako imate neke obaveze biće Vam zaista mrsko da ih obavite jer ćete želeti što pre da se vratite štivu.
Razlog za to je jednostavan: ovaj roman u sebi ima ritmiku dobrog akcionog filma. A kada gledate film ne želite da Vas nešto na bilo koji način prekida.
Sem dinamičnog ritma ova knjiga ima mnogo da ponudi. Triler i misterija pomešane sa (pazi sad ovo) teorijom zavere će uspešno stvoriti napetu atmosferu koja neće dopustiti da ispustite iz ruku ovaj uzbudljiv roman.
Upravo na tim mestima se oseti sva virtuoznost koju Nešo Popović poseduje. Kroz radnju ispresecanu novinskim izveštajima pisac nam predstavlja sasvim dovoljno podataka da budemo svesni šta se dešava. Zatim dolazi do prekida radnje kako čitalac ne bi mogao shvatiti i zašto se to dešava. Ovakva ritmika događaje je u većoj meri očuvana kroz ceo roman.
Policijski inspektor Jelena Todorović je samohrana majka rastrzana između surovog posla i porodičnog života. Smrt majke u NATO bombardovanju je ostavio duboki ožiljak, ali nije uticao na njenu psihičku ili fizičku snagu. U haotičnom momentu, Jelena će se naći pred velikim izazovima. Njena pojava se može opisati kao: žena, majka, ratnica i kraljica!
Markus Morison je bivši operativac CIA. Umesto da obučava nove agente, on dobija tajni zadatak da se vrati u Srbiju u kojoj je proveo dobar deo svog života kako bi sprečio mogući svetski rat. Kada događaji počnu da se otimaju kontroli on se ubacuje u policiju i povezuje sa Jelenom. Markus nije osmišljen kao tipično akcioni junak. Većinu problema će pokušati da reši ili izbegne svojim iskustvom i razmišljanjem. Kako je u pitanju akcioni triler, Markus se neće nalaziti samo u problemima koji se rešavaju razmišljanjem, već i u onima koji se rešavaju na malo brži i grublji način.
Nešo Popović je nekako uspeo da izbalansira sve te stvari i da ne sklizne u nekakve krajnosti. Ako u romanu postoji "prozapadni" lik, odmah se tu nalazi i "proistočni". Kao i u životu, ovakvo okruženje je ispunjeno verbalnim sukobima u kojima niko ne dobija.
Na temelju političkih manipulacija koje se uvek izvode u mutnom, Shonery-ju nije bilo teško da pronađe i izgradi misteriju koja je glavni oslonac ovog dela. Koketirajući sa stvarnošću i istorijom, u ovom romanu je uspešno izgrađena imaginarna zavera.
Naročito mi se nije svidela činjenica da su Jeleni svi govorili da treba da ćuti pred Markusom. Ona je i sama znala da ne treba da otkriva mnogo informacija agentu CIA-e. Kada je Markus konačno upozna, ona mu ispriča ceo slučaj do detalja!!!
Ovde je bilo prostora za opis Markusovog lukavstva i načina na koji bi kroz razgovor sa Jelenom dolazio do informacija. Zašto Nešo nije iskoristio ovu šansu da još bolje opiše svoje junake?
Druga stvar koja mi je zapala za oko je Markusovo skrivanje prilikom dolaska u Beograd. Neko ko je (lažni ili pravi, sve je jedno) radnik ambasade mora imati uredno prijavljen boravak na lokaciji koju znaju naši državni organi, jer bi u suprotnom upravo to bilo sumnjivo. Dakle, menjanje javnog prevoza da bi se došlo do hostela u kom je odseo nema smisla. Ovi opisi su trebali biti pomereni par stranica kasnije kada Markus ide da se sretne sa svojim pomoćnikom Kit Karsonom u tržnom centru "Ušće".
Čak i pored ovih minornih manjkavosti, "Drugo carstvo" je kvalitetan roman. Na primer, jedno od mesta na kome Nešo Popović pokazuje svoj virtuozni talenat za pisanje je trenutak u kome Jelena i Markus vode Ljubav. Shonery je taj čin opisao do najsitnijih detalja a da ni u jednom trenutku nije upotrebio neki ružan, vulgaran ili prost opis. Ovaj roman ni na jednom mestu nije prekoračio granicu dobrog ukusa.
Neši Popoviću vredi čestitati na ovom književnom prvencu. Od njega očekujemo još mnogo, mnogo kvalitetnih tekstova kao i još po neki izlet u književne vode.
Sem dinamičnog ritma ova knjiga ima mnogo da ponudi. Triler i misterija pomešane sa (pazi sad ovo) teorijom zavere će uspešno stvoriti napetu atmosferu koja neće dopustiti da ispustite iz ruku ovaj uzbudljiv roman.
Drugo Carstvo ukratko
Siže svoje knjige je Nešo napisao na svom blogu:Albanski samoubica je aktivirao bombu u tramvaju, izazivajući smrt, strah i pometnju. Javnost zahteva da se što pre pronađu odgovorni za najveći teroristički napad na teritoriji Beograda. Vlade dveju zemalja nevoljno sarađuju na pronalaženju nalogodavaca.Ovaj kratak opis predstavlja radnju romana ali ne i njegovu atmosferu. Ono šta možete da očekujete primećujete već na prvim stranicama na kojima je opisana vatra koja guta glavnu biblioteku Instituta za društvene nauke u Moskvi, a odmah zatim i Cetinjski manastir.
Iako svi dokazi jasno ukazuju na krivca, inspektorka Jelena Todorović sumnja u rezultate dosadašnje istrage. Uz neočekivanu pomoć Markusa Morisona, bivšeg operativca CIA, pokušaće da otkrije pravu istinu.
Političari, biznismeni i svetske sile čine sve da zataškaju zločin. Kako istraga odmiče, Jelena i Markus sreću se sa korupcijom, pretnjama, duhovima prošlosti i naizgled zaboravljenim mitovima o caru Dušanu Silnom.
Svakim danom, novi balkanski, a možda i svetski rat se približava.
Hoće li dvoje ljudi uspeti da zaustave zahuktalu ratnu mašineriju?
Da li su spremni da plate previsoku cenu da bi to postigli?
Upravo na tim mestima se oseti sva virtuoznost koju Nešo Popović poseduje. Kroz radnju ispresecanu novinskim izveštajima pisac nam predstavlja sasvim dovoljno podataka da budemo svesni šta se dešava. Zatim dolazi do prekida radnje kako čitalac ne bi mogao shvatiti i zašto se to dešava. Ovakva ritmika događaje je u većoj meri očuvana kroz ceo roman.
Reč, dve o junacima
Shonery je uspešno izgradio kako glavne, tako i sporedne likove. Njihova analiza bi verovatno premašila dužinu romana. Zbog toga ću ukratko opisati dve glavne ličnosti:Policijski inspektor Jelena Todorović je samohrana majka rastrzana između surovog posla i porodičnog života. Smrt majke u NATO bombardovanju je ostavio duboki ožiljak, ali nije uticao na njenu psihičku ili fizičku snagu. U haotičnom momentu, Jelena će se naći pred velikim izazovima. Njena pojava se može opisati kao: žena, majka, ratnica i kraljica!
Markus Morison je bivši operativac CIA. Umesto da obučava nove agente, on dobija tajni zadatak da se vrati u Srbiju u kojoj je proveo dobar deo svog života kako bi sprečio mogući svetski rat. Kada događaji počnu da se otimaju kontroli on se ubacuje u policiju i povezuje sa Jelenom. Markus nije osmišljen kao tipično akcioni junak. Većinu problema će pokušati da reši ili izbegne svojim iskustvom i razmišljanjem. Kako je u pitanju akcioni triler, Markus se neće nalaziti samo u problemima koji se rešavaju razmišljanjem, već i u onima koji se rešavaju na malo brži i grublji način.
Osvrt na Drugo carstvo
Ovo je roman prvenac. Nešo Popović je uspešno kompletirao sve detalje da bi smo mi na kraju dobili kvalitetan gotov proizvod napravljen isključivo radi uživanja i zabave.Politika, misterija i teorija zavere u aktuelnom trenutku
Kao neko ko se gnuša politike smatrao sam da mi se ovo delo neće svideti. Međutim, svidelo mi se. Shonery je u "Drugom carstviu" prilično duboko zagrebao površinu današnjeg srpskog društva: političku podeljenost, istorijsku mitomaniju, medijsku manipulaciju itd... Naročito je "nezgodna" činjenica da se glavna tema odvija oko Kosova, što je trenutno, ne samo najaktuelnija tema na našim prostorima, već i predmet političkih prepucavanja i najdubljih podela stanovništva. Dakle, radnja romana je prilično klizav teren na koji se, sem političlara, retko ko usuđuje kročiti.Nešo Popović je nekako uspeo da izbalansira sve te stvari i da ne sklizne u nekakve krajnosti. Ako u romanu postoji "prozapadni" lik, odmah se tu nalazi i "proistočni". Kao i u životu, ovakvo okruženje je ispunjeno verbalnim sukobima u kojima niko ne dobija.
Na temelju političkih manipulacija koje se uvek izvode u mutnom, Shonery-ju nije bilo teško da pronađe i izgradi misteriju koja je glavni oslonac ovog dela. Koketirajući sa stvarnošću i istorijom, u ovom romanu je uspešno izgrađena imaginarna zavera.
Kvalitet (Spoiler alert!)
U romanu su se potkrale neke štamparske, ali i neke logičke greške.Naročito mi se nije svidela činjenica da su Jeleni svi govorili da treba da ćuti pred Markusom. Ona je i sama znala da ne treba da otkriva mnogo informacija agentu CIA-e. Kada je Markus konačno upozna, ona mu ispriča ceo slučaj do detalja!!!
Ovde je bilo prostora za opis Markusovog lukavstva i načina na koji bi kroz razgovor sa Jelenom dolazio do informacija. Zašto Nešo nije iskoristio ovu šansu da još bolje opiše svoje junake?
Druga stvar koja mi je zapala za oko je Markusovo skrivanje prilikom dolaska u Beograd. Neko ko je (lažni ili pravi, sve je jedno) radnik ambasade mora imati uredno prijavljen boravak na lokaciji koju znaju naši državni organi, jer bi u suprotnom upravo to bilo sumnjivo. Dakle, menjanje javnog prevoza da bi se došlo do hostela u kom je odseo nema smisla. Ovi opisi su trebali biti pomereni par stranica kasnije kada Markus ide da se sretne sa svojim pomoćnikom Kit Karsonom u tržnom centru "Ušće".
Čak i pored ovih minornih manjkavosti, "Drugo carstvo" je kvalitetan roman. Na primer, jedno od mesta na kome Nešo Popović pokazuje svoj virtuozni talenat za pisanje je trenutak u kome Jelena i Markus vode Ljubav. Shonery je taj čin opisao do najsitnijih detalja a da ni u jednom trenutku nije upotrebio neki ružan, vulgaran ili prost opis. Ovaj roman ni na jednom mestu nije prekoračio granicu dobrog ukusa.
Neši Popoviću vredi čestitati na ovom književnom prvencu. Od njega očekujemo još mnogo, mnogo kvalitetnih tekstova kao i još po neki izlet u književne vode.
hvala... :)
ОдговориИзбришиHvala tebi.
Избриши