Na pravoslavni Božić 2014. godine svetlost dana je ugledao jedan od retkih operativnih sistema koji dolaze sa naših prostora. Rodio se Serbian Linux.
Živimo u vremenu koje je definisao i uobličio internet. Ne treba da nas čudi što je informatička sigurnost sa akcentom na privatnost ličnih podataka postala centralna tema mnogih polemika (pa čak i političkih sukoba). Među računarskim korisnicima se polako razvija nepoverenje ka vodećim kompanijama čiji su proizvodi računarski programi i operativni sistemi.
U takvoj, naizgled sumornoj, atmosferi se postavlja pitanja: Šta je alternativa?
Za korisnike operativnih sistema baziranih na linux jezgru to pitanje je već odavno odgovoreno. Oni su pronašli svoje lično utočište u slobodi koju im je pružio softver otvorenog kôda.
Ta sloboda omogućava korišćenje, izmene, prepravke i distribuciju programa, programskih paketa pa čak i čitavih operativnih sistema. Ukratko rečeno: sa slobodom koja Vam je data Vi možete da napravite sopstveni operativni sistem!
Međutim, mali broj linux korisnika se zaista i odvaži da načini taj korak. Razlog za to leži u činjenici da je to ozbiljan zadatak koji zahteva: znanje, planiranje, umeće, mnogo rada i (što je možda najvažnije od svega nabrojanog) poverenje korisnika.
Tu je na scenu stupila ekipa koja je kreirala Serbian linux.
Malo o projektu Serbian Linux
Te 2014-te godine je pobedila želja za kreiranjem linux distribucije koja je pogodna za korisnike sa našeg govornog područja.
Slika postavljena uz odobrenje debian-srbija.iz.rs |
Serbian Linux je svoje prve korake započeo kao projekat pun entuzijazma jednog pojedinca koji je tokom vremena privukao i druge ljude koji dele istu viziju. Rodonačelnik ove linux distribucije je Slobodan Nikolić koji je samostalno započeo njen razvojni ciklus.
Izborom KDE desktop okruženja se dobila kvalitetna baza programa lokalizovanih na srpski jezik.
Izborom KDE desktop okruženja se dobila kvalitetna baza programa lokalizovanih na srpski jezik.
Sem lokalizacije na neki jezik, svaki operativni sistem mora voditi računa o svojoj stabilnosti. Da bi se ovaj zahtev ispoštovao, Serbian Linux se bazirao na Debian 7 Wheezy-u (u to vreme stabilnom Debian-ovom izdanju).
Po načinu nastanka i daljem toku svog "života", Serbian Linux je "dete" jedne od najstarije i najmoćnije linux distribucije: Debiana.
Budući da je KDE desktop okruženje prilično "teško", Serbian Linux u martu 2014. godine dobija još jednu svoju varijantu koja koristi Openbox radno okruženje. Ovo ne bi bilo moguće da se projektu nije priključio još jedan entuzijasta. Nakon toga je Serbian počeo da privlači i druge ljude.
Lagano stičući poverenje korisnika, Serbian Linux je doživeo još četiri izdanja. Ekipa koja stoji iza njega se potrudila da svake godine svojim korisnicima pripremi ažuriranu verziju ovog operativnog sistema u dve spomenute varijante.
Na svom blogu su najavili "svežu" verziju Serbiana za kraj januara ove godine.
Projekat koji postoji već pola decenije, Serbian Linux je pokazao i dokazao svoju vrednost i zaslužuje poštovanje.
Kako je ova ideja realizovana možete pogledati u sledećem videu:
Na kraju nam ostaje samo da čestitamo ljudima koji stoje iza svega ovoga i da im poželimo mnogo veću podršku od strane korisnika, medija i forumskih zajednica, jer oni to zaista i zaslužuju.
Budući da je KDE desktop okruženje prilično "teško", Serbian Linux u martu 2014. godine dobija još jednu svoju varijantu koja koristi Openbox radno okruženje. Ovo ne bi bilo moguće da se projektu nije priključio još jedan entuzijasta. Nakon toga je Serbian počeo da privlači i druge ljude.
Lagano stičući poverenje korisnika, Serbian Linux je doživeo još četiri izdanja. Ekipa koja stoji iza njega se potrudila da svake godine svojim korisnicima pripremi ažuriranu verziju ovog operativnog sistema u dve spomenute varijante.
Na svom blogu su najavili "svežu" verziju Serbiana za kraj januara ove godine.
- [message]
- Postoji još jedan bitan projekat ekipe koja stji iza Serbian Linux-a: Septor.
- Septor je operativni sistem baziran na Debian Buster-u. Cilj ove linux distribucije je da svojim korisnicima obezbedi privatno pretraživanje interneta putem TOR mreže.
Projekat koji postoji već pola decenije, Serbian Linux je pokazao i dokazao svoju vrednost i zaslužuje poštovanje.
Kako je ova ideja realizovana možete pogledati u sledećem videu:
Na kraju nam ostaje samo da čestitamo ljudima koji stoje iza svega ovoga i da im poželimo mnogo veću podršku od strane korisnika, medija i forumskih zajednica, jer oni to zaista i zaslužuju.
Ciao,
ОдговориИзбришиhvala na informacijama !
👍
ИзбришиKористим Минт годинама уназад . Serbian Linux сам пробао без инсталције,задовољан сам врло,али ми се не пролази сада кроз нову инсталацију,подешавање свега и свачега изнова. Можда некада... поздрављам.
ОдговориИзбришиOd 2. avgusta kad je izašao 19.2 do sada nije prošlo mnogo, šteta bi bilo da se "ruši" a da se taj upgrade MINT-a ne isproba do kraja.
ИзбришиŠalim se, naravno. Linux svet je bogat pa svaki korisnik može da bira koji će distro da tera.
Međutim upravo ta razuđenost dovodi do mnogih sukoba različitih mišljenja i ideja.
Meni kao da je juče bilo kada je MINT preuzimao dominaciju od Ubuntu-a i negativne kampanje kojom je to propraćeno.