Saznanje
Probudio se u trenutku kada je sunce pokazalo svoj obris iznad visokih zgrada nasuprot njegovog prozora. Protrljao je oči a zatim se i proteglio na još toplom krevetu. Čista mehanika mu je nazula papuče i odvela ga do kuhinje. Nesvestan ičega, pristavlja lončić na rešo. Zatim se vraća do kreveta bauljajući za kutijom cigareta.
Spuštenih kapaka čeprka po kutiji tražeći svoj porok bez koga mali jutarnji ritual ne može da počne. Pod njegovim prstima se oseti samo karton i celofan. Kutija je prazna! Sa izvesnom teškoćom otvara svoje oči koje naivno gledaju u prazninu verovatno očekujući da će se odnekud stvoriti makar jedna cigareta.
Razbijeni delovi izgužvanih misli i usamljenih osećaja lagano počinju da tumaraju njegovom glavom. On traži nešto u toj pihtijastoj masi, ali ne zna šta. Spotiče se o nešto što je sinoć bio njegov strah, a sada tek maleni nelagodni osećaj. U tom trenutku, njegove misli uspaničeno ubrzavaju, sudarajući se jedna sa drugom. To ga užasno boli. Hvata se za glavu.
Jutarnja distorzija njegove stvarnosti je tada postala nepodnošljiva. U trenutku kada su se delići njegovih misli pomešani sa nepoznatim osećajima iskristalizovali fragmente razbijene slagalice njegovog života shvatio je da je napolju još uvek mrak. Visoki neboderi u zimskim danima neće dozvoliti svetlu da se spusti do trotoara još dugo vremena. Ovo je grad i u njemu neboderi zajedno sa uličnim osvetljenjem kuju zaveru protiv sunca.
Nekontrolisano shvatanje hladne stvarnosti i mraka koji tu živi dovode ga do još jačeg bola. Znao je da to nije ništa strašno. Kristalizovana slagalica se konačno složila stvarajući njegovu svest a njegova svest mu je dala da sistematično zaviri u redovno i uredno ažurirana sećanja.
On bi više želeo da se to nije desilo... Da još uvek leži u krevetu. Da spava.. Da sanja... Makar mu snovi bili i noćne more.
Na žalost, oko njega je sada bio tako stvaran i tako mračan svet. Onaj osećaj o koji je zapeo više nije samo nelagoda. To je bio iskonski strah, to je bio ključ kojim se spoljašnji stvaran svet lopovski uvukao u dušu i postao mračan svet u njemu.
Gledao je na papir pored pomenute prazne kutije cigareta koja je sada ležala izgužvana na stolu iako on ni ne zna kada joj je to uradio. Znao je šta na papiru piše.
Otišao je u kupatilo po žilete i penu za brijanje. Za pet minuta se čulo zvono. Dva vojnika i on nestaju u liftu. Lift kreće na dole.
Kafa je vrila na rešou. Voda je isparila. Par dana je termostat radio svoj posao dovodeći prazno lonče do usijanja. Posle toga je izbio osigurač.
Ono troje što su se spustili liftom se nikada više nisu njime popeli.
A zima i mrak? Oni su prošli... Barem tako kažu...
Коментари
Постави коментар