Sablasna senka beznađa

Sablasna senka beznađa
Jesenje lišće palo na klupu

List na grani
Košavi šapće
Molim te, stani!

A ispod njega
Negde u šumi
Čovek se gega

Na prstu mu sija
Ljubav, a u srcu
Mrak i agonija.

Pod vetrom se
Grana trese
I sećanja odnese.

Tad je list pao
Da je mrtav
Nije znao.

A sećanja blede
Čak i kod
Mudre glave sede.

Kao kod onog lista
Na kraju svega
Priča je uvek ista.

Olovkina senka
Pokriva reči
Nastanka i rastanka.



Коментари