Sablasna senka beznađa
List na grani
Košavi šapće
Molim te, stani!
A ispod njega
Negde u šumi
Čovek se gega
Na prstu mu sija
Ljubav, a u srcu
Mrak i agonija.
Pod vetrom se
Grana trese
I sećanja odnese.
Tad je list pao
Da je mrtav
Nije znao.
A sećanja blede
Čak i kod
Mudre glave sede.
Kao kod onog lista
Na kraju svega
Priča je uvek ista.
Olovkina senka
Pokriva reči
Nastanka i rastanka.
Коментари
Постави коментар