Train to Busan

Train to Busan (Busanhaeng - 2016g.)

(Voz za Pusan)

Pre neko veče se povede neka priča o filmovima, pa jedan drug, na račun mog omiljenog žanra, dobaci da ne postoji zombi film koji je dovoljno kvalitetan. Zaključak mu je bio donesen na osnovu jedne veoma popularne serije koja se prikazuje već duže vremena, a koju nije mogao da svari nakon svega par epizoda.

U istom momentu sam se setio jednog zaista kvalitetnog (a uz to i novijeg) filma sa kojim bi on možda bio zadovoljan. Svojevremeno sam i ja tako dobio preporuku da ga odgledam, što sam i učinio i nisam se pokajao.

Ako ste ljubitelji horor filmova onda ste sigurno već hiljadu (i jedan) put čuli za ovaj film. Ali ako niste ljubitelj ovog žanra sigurno Vam ga je neko već preporučio bez nekog većeg ustezanja. Razlog za to je, što sem standardne horor priče, film Train to Busan pruža mnogo više. Za ovaj film se može reći da je jedno malo remek delo koje nosi mnoge poruke o samoj ljudskoj civilizaciji i položaju ljudskog bića u njoj. To isto govore i mnoge nagrade sa brojnih filmskih festivala koje je ovaj film pokupio.

Generalije

Ovaj korejski film je iz 2016g. i režirao ga je Sang-ho Yeon, a neke od uloga tumače Yoo Gong, Yu-mi Jung i Dong-seok Ma. Budući da su ovo ljudi koje su manje-više nepoznati našoj javnosti (sem ljubiteljima Južno korejske filmske umetnosti) na njih se nećemo osvrtati.

Spisak svih nagrada koje je ovaj film osvojio možete pronaći na ovoj IMDB-ovoj stranici.

Sasvim običan horor?

Ovaj film (kao i većina horor filmova) se može posmatrati na minimalno dva načina. Prvi način je iz perspektive "standardnog" ljubitelja žanra u kojem su glavni glumci zombiji. Posmatrajući film na taj način, nama zaista nije pruženo ništa novo - imamo grupu ljudi koji moraju da stignu od tačke A do tačke B, a da pri tome ostanu živi, a prepreka im je (naravno) mnoštvo zombija. Međutim, sa nekog drugog stanovitša, ovaj film dobija nove dimenzije.

Sem uvodne špice koja nagoveštava da je u pitanju "punokrvni" horor, film počinje sporo: glavni protagonista je Seok-woo, razvedeni upravnik investicionih fondova, koji zbog svojih ogromnih radnih obaveza nema vremena za svoju kćer Su-an. Za njen rođendan odlučuje da je brzim vozom (koji se u Južnoj Koreji naziva KTX) odvede do njene majke u Pusan. To je otprilike cela radnja fiilma.

Ako ste (ne)pažljivi čitalac, u ovom trenutku ćete se počešati po glavi i zapitati: "Čekaj, pa rekao si da je ovo horor? Meni liči na dramu."

Tu ste u pravu. U ovom filmu nije element horora taj što ga izdvaja od ostataka filmova te branše, već je element socijalne i dramske angažovanosti ono što ga čini jedinstvenim.

Naime, u sumornom svetu današnjice ljudi su otuđeni jedni od drugih. Posao i brige ih odvajaju i od svojih najbližih. Rad i društvena disciplina stvaraju civilizaciju okrenuto ka produktivnosti sa jedinkama koje više nisu ljudi, već robovi ciljeva da se što više zaradi i što duže preživi. U početku je prikazan poguban uticaj takvog razmišljanja na porodicu koja je u isto vreme i skladna i razorena.

Voz je simbol spajanja ljudi u vremenu i prostoru. Pruža nadu da se porodica kroz zbližavanje možda može očuvati? Možda tu negde postoji ljubav?

Slike sa Seulske železničke stanice govore o kakvom se društvu radi - svuda su jednoobrazni (gotovo uniformisani) ljudi koji odišu lažnom uljudnošću i moralom. U tom svetu nema mesta za drugačije. Otrcani beskućnik koji upada u voz će momentalno biti predmet osuda i primer nečeg lošeg ("ako ne budeš učila školu, ovako ćeš završiti").

Ukrcana u voz (koji spaja ljude) ta civilizacija će biti izložena testu i pitanjima koji će se postaviti svakom njenom pojedincu: koliko je ljudskog ostalo u tebi? Onaj ko će da im postavlja to pitanje je sam strah koji će taj pojedinac da oseti - strah za sopstveni život! Putnici ne znaju da se sa njima u taj voz ukrcala i - zombi apokalipsa.

Gledaocu ostavlam da zaključi i odgleda kome je ukrcavanje na ovaj voz bio put u pakao a kome put u prosvetljenje.

Zaključak

Ne propustite ovaj film!