Nisam želeo ništa da pišem....

Nisam želeo ništa da pišem....

Danas nisam želeo ništa da pišem, ali ti si navalila. Ne, želeo sam da se opustim i da prčitam par pasusa Magine biografije i brzo obavim neke druge poslove.

Stvarno danas nisam imao nikakvu nameru da otkucam red il' dva, ali eto ti ih, sudbino moja.

Umesto da završavam knjigu od četristo i kusur strana koju sam juče počeo da čitam... Ne ide... Ti dobro umeš da udesiš da me zasvrbe prsti. Dobro znaš da mi prija zvuk kucanja po tastaturi. Dobro znaš da volim taj ritam... Ali...

Danas nisam želeo ništa da pišem... Jutrošnje nevreme mi je bilo kao "kec na jedanajst". Isključi sve, duboko udahni, uživaj i odmori. Eh, mislio sam da si na mojoj strani i sve mi podesila po volji... 

Napravila si scenografiju u stilu štiva: pljusak koji pojačava tugu, gromove koji tutnje rock'n'roll i svežinu vazduha da učini da se koža lagano najži i prevari mozak da pomisli kako telo dodiruje nečija ruka, daleka, nevidljiva i onostrana.

Kako si me prevarila, sudbino? Pa zašto posle samo stotinak strana?

Znao sam da će sunce doći, a sa njim i obaveze. Sa njima ću lako... Već isplanirano je (za mene) - već urađeno. Ali... Ometanja? Ako si mi napravila tako lepo jutro, zašto si mi smestila toliko prepreka posle podne?

Mislio sam da ću moći makar posle devet... Ali, ne... Morala si tako, zar ne? Umesto subote sa knjigom ti si mi upriličila subotu za internetom? A znaš da me danas mrzi da se dajem u poteru za nečim zanimljivim i vrednim čitanja? A namerno si na moj monitor stavila gomilu milion puta prežvakanih tema, od kojih sam samo još više umoran.... Znam te....

I tako, danas nisam mislio ništa da napišem. Ti si to htela. Znam te, sudbino. Znam te, jer si moja.

I, na kraju... Evo ti tvojih par redova.

Nadam se da si srećna. A ja?

Moram da ti priznam nešto - srećan sam i ja. Znam da ćemo sutra nekako već naći vremena za knjigu. Pih... Trista strana. Šta je to za dan il' dva? Al' nemoj da me ometaš, važi?

Ja ću ponekad već naći vremena da ti napišem red il' dva. Nemoj da brineš... Samo se opusti i čitaj.