Naplata kesa u Srbiji?

Naplata kesa u Srbiji?

Ovih dana je odjeknula vest da je jedan lanac prodavnica počeo da naplaćuje plastične kese u svojim objektima. Ovu vest su razna udruženja dočekala raširenih ruku, jer se smatra da će se tim potezom smanjiti zagađenje životne sredine. Ova udruženja navode razne primere evropskih država u kojima je slično uvedeno i gde su se te mere pokazale kao ispravne.

Zbog toga, ova udruženja pozivaju ljude na javnu raspravu o uvođenju uredbe kako bi bilo obavezno plaćanje plastičnih vrećica ili čak i zabranu istih.
Međutim...

Kese su se i do sada plaćale!

Pitanje o naplaćivanju plastičnih kesa je čudno postavljeno. Svaki ekonomista zna da smo mi (tj potrošači i kupci u marketima) do sada, kao i u većini drugih zemalja, te kese zapravo - plaćali. Njihova cena je bila iskalkulisana u prodajne cene proizvoda u određenom iznosu.

Krajnjem potrošaču su one zaista delovale besplatno, jer ih je mogao uzimati bez plaćanja i one se nisu nalazile kao stavka na njegovom računu. Možda se zbog toga misli da su kese bile besplate? Dakle, nisu bile besplatne (niti će) jer one imaju svoju cenu ali ta cena je bila "nevidljiva" za kupce.

Postavlja se pitanje da ukoliko trgovac želi da naplati tu kesu, da li će on nivelisati cene proizvoda na manji iznos? Drugim rečima, da li će trgovinski lanci pojeftiniti svoje proizvode nakon izbacivanja dodatnog troška za kese iz ukupne kalkulacije? Ukoliko se to ne desi kesa će se od potrošača naplaćivati duplo!

Postavlja se još jedno pitanje: koja je svrha novca dobijenog od naplate plastičnih kesa? Da li, sem standardne ekološke takse, trgovac ili industrijalac mora da odvaja pare u ikakav ekološki fond? Ako je odgovor ne, onda novac od prodaje kesa ostaje trgovini i ona sa njim raspolaže na način na koji njoj odgovara.

Bez zakonskog uređenja ove oblasti i stvaranja fonda namenskih sredstava za razvoj industrije reciklaže i prerade odpada cela ova priča zapravo preliva novac građana u nečiji džep.

Izgovor: Za ekologiju!

Priča oko naplaćivanja vrećica se plasira pod izgovorom da se to radi "za ekologiju". Naime, akcentuje se zagađenost životne sredine koje nastaje ružnim ponašanjem jednog dela građana da bacaju svoj otpad na mesta koja nisu predviđena za to, čime se stvaraju divlje deponije.

Dakle, skreće se sa teme plastičnog otpada u prirodi na temu "prevaspitavanja naroda".

[lock]Što se tiče problema sa plastičnim otpadima u prirodi, on se može rešavati na brojne načine, od kojih se, kao najefikasniji, pokazao otkup plastičnog otpada. U supermarketima se jednostavno otvore otkupna mesta (postoje i automati koji se koriste u te svrhe) za recikliranje ambalaže. Onome ko donese otpad se isplaćuje simbolična nadoknada. Jedno od drugih rešenja je i povrat plastične ambalaže, gde onaj ko donese staru vrećicu može da uzme novu.

Naplata kesa, kao vid "prevaspitavanja naroda" ili "menjanja ekološke svesti" je, na ovaj način, smešna inicijativa. Korisnici će plaćati plastične kese kao i do sada jer njihova simbolična cena od 2 dinara u prodavnici ili 0.5 dinara ispred te prodavnice, neće (i nemože) promeniti išta od njihovih navika.

Bez povratka plastike u proces recikliranja priroda i dalje biva isto tako zagađena kao i do sada.[/lock]

Naplaćivanje kesa ima smisla jedino ukoliko bi država kreirala fond za održivi razvoj koji bi se punio prodajom ovih kesa.