Kompjuteraš i SEO stručnjak
Tog dana bi kompjuterašu bilo sasvim dosadno da mu telefon sa kojim se do tada igrao u ruci nije zazvonio. Pogledao je na ekran i video za njega nepoznati broj. Pomislio je samo da ga to opet neko želi ugnjaviti, a da je znao šta ga čeka - ne bi se ni javljao. Kulturno je rekao "Halo. Ko je to?" a ženska osoba sa druge strane mu reče:
"Gospodine, Vi se bavite popravkom računara?"
"Ne, gospođo. Ali umem i to. Kažite šta Vas muči, jer možda ću moći da Vam dam neki savet i da sve to obavimo preko telefona...."
Sa druge strane se javlja onaj umilni glasić:
"Ne zovem radi sebe. Ja sam ovde samo sekretarica, ali ako bi ste mogli da dođete na tu i tu adresu bili bi smo Vam mnogo zahvalni!"
Kompjuterašu je nešto kliknulo u glavi. Nije želeo da ide po kućama i gleda tuđe krševe pune prašine i glupih programa (naročito sitnih igrica). Ali ovaj put mu je ta adresa bila poznata! Na njoj se nalazi jedna od jačih IT firmi u gradu?!? Pa zar oni nemaju nekog stručnjaka, već zovu njega?!? Odlučio je da postavi baš to pitanje onom lepom ženskom glasiću:
"Čekaj malo... Pa Vi mene zovete iz TrmDrmIT-ija? Vi ste firma koja mlati onoliku lovu od računara? Jel' Vi to mene zezate?!?"
"Ne, gospodine. Trenutno su svi ljudi zaduženi za opremu zauzeti, a nama je hitno potreban neko da nam reši kvar...."
"Kakav kvar?"
"Ne znam. Kao što sam Vam rekla, ja sam ovde samo sekretarica. Da li možete doći i, ako smem da pitam, kada bi ste došli?"
Kompjuteraš se zamislio na tren. Jel' to njega neko podj*bava preko telefona? Ali njegove reči su bile ubačene u veću brzinu od njegovog mozga:
"Ja sam blizu. Tu sam za 20 minuta."
Posle jednog umilnog "Hvala. Vidimo se!" je nastupila tišina u slušalici, ali nije nastupila tišina u njegovoj glavi. Misli, kao roj pčela ubica su mu ubadale mozak, ostavljajući svoje otrovne žaoke svuda po njemu. "Šta ovi hoće?", "Nemoguće da je to TrmDrmIT!", "Odakle im moj broj?" i tako dalje.
Strčao je niz stepenište sa rukom koja je pretumbavala stvari u njegovom džepu tražeći ključeve od automobila. Šta li se to dešava? Kompjuteraš se potajno nadao da ga TrmDrmIT na neki način vrbuje. Zapravo, nije se samo nadao jer, posle svih onih otrovnih misli, u njegovom oteklom mozgu se pojavila misao da je sve ovo samo neka vrsta testa, i da ga oni samo proveravaju. Gotovo je siguran u to - oni ga na ovaj način testiraju, pa ako se pokaže kao dobar stručnjak, ponudiće mu posao. A njihove plate i uslovi rada, kako je čuo, su daleko bolji od njegovog trenutnog posla.
Ušao je u kola i potrudio se da stigne do famozne firme za desetak minuta. Kada je izlazio iz kola, zaključavajući vrata opet su ga opsele neke loše misli. Šta ako ga niko ni nije zvao iz TrmDrmIT-ija? Šta ako ga neko samo zeza na krajnje grub način?
Okrenuo je pogled prema visokoj zgradi odmeravajući njene prozore. Pa dobro, sada kada je već tu onda će ući i raspitati se. Ako ga je neko zeznuo, najgore što može da se desi je da doživi malo sramote, ali snalažljiv je on... Možda će moći nešto da izmajmuniše i da se čak nimalo ne osramoti.
Ušao je u kola i potrudio se da stigne do famozne firme za desetak minuta. Kada je izlazio iz kola, zaključavajući vrata opet su ga opsele neke loše misli. Šta ako ga niko ni nije zvao iz TrmDrmIT-ija? Šta ako ga neko samo zeza na krajnje grub način?
Okrenuo je pogled prema visokoj zgradi odmeravajući njene prozore. Pa dobro, sada kada je već tu onda će ući i raspitati se. Ako ga je neko zeznuo, najgore što može da se desi je da doživi malo sramote, ali snalažljiv je on... Možda će moći nešto da izmajmuniše i da se čak nimalo ne osramoti.
Ušao je u zgradu. Pogledao je tablu na kojoj je pisao spisak firmi koje se nalaze u njoj kako bi saznao na koji sprat treba da ode. Sa tom informacijom je ušao u lift i stisnuo adekvatno dugme. Pogledao se u ogledalo na zidu lifta i pomislio kako su mu crvene oči od buljenja u monitore. Pomislio je kako to može da mu bude prednost, jer ako ga je samo neko zezao preko telefona i oni gore namaju pojma da će on da dođe, onda može samo da odglumi nekog zalutalog narkića koji se pogubio u vremenu i prostoru i da samo ispari istim putem kojim je i došao. Dobro, tako će da bude.
Dok su se otvarala vrata lifta, kompjuteraš se već uživeo u ulogu koju je zamislio. Pomalo se lelujajući došao je do pulta za kojim je sedela lepa i malada plavuša. Zaustio je:
"Dobar dan, ja sam došao zbog nekog računarskog kvara. Da li ste me Vi zvali?"
Već se spremao da odleluja nazad do lifta, ali devojka za pultom je progovorila istim onim umilnim glasom koji je čuo i preko telefona:
"Vi ste gospodin Trčispasić? Jeste, ja sam Vas zvala."
U tom trenutku se naš junak malo posramio. Nadajući se da ga je neko trpao preko telefona, svoju dovitljivost je usmerio na pogrešnu stranu. Makar da je u liftu popravio frizuru... Ovako mu je propao prvi utisak. Ali, šta je tu je... Na kraju se oglasio:
"Da, to sam ja. Izvolite, recite mi gde je taj kvar?"
Devojka ga je simpatično pogledala:
"Idite u onaj boks skroz na kraju prostorije desno. Tamo se nalazi koleginica Jasna i ona će Vam objasniti šta je problem."
"U redu, hvala."
Kompjuteraš je namignuo sekretarici uz opasku da će se videti kada on završi sa koleginicom Jasnom, ali ga je oštar pogled ove devojke u momentu obeshrabrio. Možda nije trebao to da kaže? Ma, posle svega, nije ni bitno!
Hodao je sporim korakom kako bi mogao da osmotri ogromnu kancelariju koja je bila podeljena u boksove. U svakom boksu je bila po devojka (u ponekom i neki od retkih mladića) koja je nešto kuckala za svojim lap-topom ili računarom. Kancelarija mu se činila punim ljudi, pa mu je iz tog razloga bilo čudno ono što mu je sekretarica rekla preko telefona: da trenutno nemaju osoblje za održavanje računara. Uh... Izgleda da su ga stvarno navukli na razgovor za posao, a do sada se nije pokazao ni malo u pozitivnom svetlu. Da li da pokuša da popravi utisak ili da nastavi da se ponaša kao baraba? Ni sam nije siguran.
Došao je do tog poslednjeg boksa i zavirio u njega. Neka loknasta devojka je sedela okrenuta ka prozoru i grickala neki čips.
"Oprostite. Da li ste Vi Jasna?"
U tom trenutku se ona okrenula i rekla:
"Da! Moje ime je Jasna, ali ono što ono krije će Vas naterati da se duboko zamislite!"
Kompjuteraš je zastao zbunjen. Ako je ovo neki test za posao, onda je prilično težak i nekonvencionalan. Ali zvali su ga da "popravi kompjuter". Onda verovatno to i očekuju od njega. Zato reče:
"Ja sam došao da pogledam Vaš računar, iako sam se već zamislio oko toga šta krije Vaše ime. To možemo posle. Recite mi, u čemu je problem?"
Devojka ga je pogledala sa pomalo razrogačenim očima i rekla:
"Jutros kada sam došla na posao zatekla sam neverovatan prizor!"
"Dobro... Šta se desilo jutros? Ima li to ikakve veze sa računarima?"
"Nisam se nadala da ću kada uključim računar zateći ovo..."
Kompjuteraš je zbunjeno gledao u Jasnu. Šta je to zatekla? Ona nije pokazivala rukom ni na šta, niti je nešto gestikulirala a ni mimika njenog lica nije odavala bilo kakvu informaciju koja bi ga navela na ikakav zaključak.
"Uključili ste računar. Dobro.. Šta se posle toga desilo?"
"Svi su počeli da rade, a jedino ja nisam! Pogodite zašto?"
"Pa... Pretpostavljam da Vam je računar u kvaru? Ali šta se sa njim desilo? Jel' pokazao šta? Neku poruku? Nešto?"
"Ja radim deset godina sa računarima, a jedna stvar mi još uvek nije jasna..."
"Dobro gospođo ili gospođice, nisam ja došao da Vam pokazujem nešto na računaru, već da pogledam šta nije u redu sa tim računarom! Dakle? Kada ste upalili računar, šta ste zatekli?"
"Kada sam upalila računar zatekla sam poruku koja mi je zaledila krv u žilama!"
"Ma 'ajde?!? Stvarno? Koju?"
"Iako je ta poruka samo prosto obaveštenje, niko još nije uspeo da otkrije šta se krije iza nje!"
"Pa, možda kada bih znao koja je to poruka, možda bih ja otkrio šta se krije iza nje?"
"Naučnici su otkrili da samo 0,1% ljudi može da protumači to. Da li ste Vi jedan od njih?"
Kompjuteraš naprosto nije znao šta ga je snašlo. Da li ova devojka možda ima neki psihički poremećaj ili je ovo stvarno neki test za zapošljavanje u firmi? Hajde, igraće po njenom.
"Ne znam da li sam jedan od tih 0,1%, ali mogu da pogledam."
"Mnogo ljudi je želelo da vidi ovo i svi su zažalili zbog toga!"
"Ma, hajte, molim Vas. Ja ću upaliti to Vaše sokoćalo, pa šta bog da."
Devojka ga je sa osmehm pogledala i odgovorila:
"U naše računare i njihove tajne retko ko može da zaviri. Samo izabrani ljudi mogu da im pristupe. Sada imate jedinstvenu priliku da pogledate šta to oni vide!"
Ova je definitivno flipnula, pomisli kompjuteraš u trenutku kada je stisnuo dugme za uključivanje računara. Ništa se ne dešava. Hm. Zavukao je ruku iza kućišta i napipao prekidač napajanja. Kliknuo je, zatim pokušao opet da upali računar. Ništa... Pogledao je levo-desno i video da je ispod radnog stola produžni isključen. Dobro, zamoliće ovu ludaču da se malo pomakne.
"Gospođo ili gospođice, jel ste Vi to nešto čačkali oko struje?"
"Da! Koristila sam onih 5 trikova zbog kojih ne moram zvati električara!"
"Aha... Dobro. Samo se malo pomaknite da mogu da uključim računar u struju. Izgleda da je samo to problem."
"Misleći da je rešio problem, majstor se grdno prevario. Da li znate zašto?"
"Samo se pomaknite... Molim Vas!"
Sageo se i uključio prekidač na produžnom. Usput je bacio pogled na kablove i video je da ih gomila visi i da nisu priključeni. Pokupio je mrežni, kabl od monitora i zvučnika u ruku i, dižući se, progovorio:
"Izgleda sam našao uzrok Vaših problema. Očigledno ste to Vi ili neko od drugih zaposlenih! Što ste iščupali kablove?"
Devojka ga je pogledala i rekla:
"Svi su nas optuživali da smo zbog nečega krivi, ali kada su se sami našli u sličnoj situaciji, promenili su mišljenje!"
"OK. Neću joj više ništa reći", pomisli naš junak. Samo da gurne kablove u kućište i pobeći će daleko odatle. Sve ovo ga je jako počelo da živcira.
Uštekao je sve kablove na njihova mesta a zatim stisnuo dugme za startovanje računara. Ventilatori su se zavrteli. Pomislio je da je ova noćna mora gotova, jer buka iz računara mu je ulila nadu da je sve ispravno. Međutim, na monitoru je pisalo DISC FAILURE!
Hmmm. Izgleda da se neću izvući tako lako iz ove jazbine. Moraću da obavestim ovu da ja tu više ne mogu ništa:
"Izgleda da stvarno nešto ozbiljnije u pitanju. Ne verujem da Vam mogu pomoći."
Devojka ga je pogledala sa nekim gordim pogledom:
"Psiholozi tvrde da je nepoverenje uzrok svih problema u životu..."
"Dobro, bre, devojko! Nisam siguran da je išta što si ti progovorila bilo korisno u ovoj situaciji... Izgleda da Vam je otišao Hard Disk ili ploča!"
"Iako su mislili da su im svi podaci izgubljeni, zapanjili su se kada su na serveru našli podatke za koje su odavno mislili da su izgubljeni [foto][video]"
"Pa dobro, ako imate bekap onda ovo nije strašno..."
Ali i on je u tom trenutku zastao. Setio se da u džepu ima USB sa nekim Linux-om i da ga ništa ne staje da ga sad tutne u računar i proveri neke stvari. Zato je samo dobacio: "Ajd da pogledam još samo ovo..."
Gurnuo je USB, Linux se podigao i kompjuteraš je stao da čačka po njemu. Sve je radilo, ali Hard Disk se nije video kao priključen uređaj. OK. Definitivno je to uzrok problema. Okrenuo se prema devojci i rekao:
"Baš me interesuje šta imate na tom foto i video? Čime se vi to bavite?"
"Mislite da mi pišemo i govorimo neke gluposti? Kada osposobite taj disk iznenadićete se koliko je sve to važno!"
"Mogu misliti.... Nego, mala... Jel ti misliš da sam Čarobnjak iz Oza koji može da popravlja hard diskove? To ako ne radi, može da leti na deponiju!"
Jasna mu se osmehnula:
"U filmu Čarobnjak iz Oza, Strašilo i Limenko izgledaju kao da su sa deponije, međutim njihova sudbina je bila neverovatna!"
Kompjuteraš ju je samo pogledao i odgovorio:
"Hoćete da pogledam u taj vaš [foto][video] računar?"
"Snouden je rekao da tajne službe imaju pristup svim našim informacijama. Zašto ne zavirite i ne vidite isto što i oni?"
"Dobro devojko..."
Trčispasić se sageo i izvukao kućište. Dok je odvrćao šrafove premišljao se kako da nastavi komunikaciju sa Jasnom. Normalno očigledno ne ide. Pobogu, kako mu to ranije nije palo na pamet? Možda oni očekuju od njega da komunicira sa njima pomoću reči koje predstavljaju sulude naslove u medijima! Ma to je to! Provalio ih je. Mora se priznati da im je zanimljiv test i postupak vrbovanja! U tom trenutku je primetio da je jedan SATA kabl ispao sa diska i da je to uzročnik svih problema. Samo ga je tutnuo nazad i uključio računar. Jupi... Sve radi. Okrenuo se prema Jasni i prozborio:
"Kada sam otvorio računar mislio sam da mu nema spasa, ali nećete verovati šta se zatim dogodilo!"
Jasna ga je oduševljeno pogledala:
"Mislila sam da mi je dan potuno propao, ali se onda desio iznenadni preokret!"
K: "Najvažnija vest je da je sve u redu... I foto, a bome i video!"
J: "Naučnici su utvrdili da kada učinite dobro delo, očekujete da budete srećni ali da li je to tako?"
E ovo poslednje se našem junaku nije svidelo, pa odgovori:
"Kakvo sad, bre, dobro delo? Ovde sam valjda poslovno?"
J: "Očekivanja poslovnog uspeha su glavni uzroci stresa kod muškaraca u srednjim godinama koji žive u Americi. A da li je to tako i kod nas?"
K: "Koji mi to đavo govoriš? Pa odradio sam posao? A koliko mi je stresno sve ovo - ni najmanje!"
J: "Prema poslednjem istraživanju, ljudi koji ne dožive stres kada ostanu bez para žive duže!"
Kompjuteraš nije verovao svojim ušima. Šta ovo treba da znači? Neće mu platiti? Pa dobro... Ovo je verovatno test, a osmeh na Jasninom licu mu je govorio da je na dobrom putu, iako je ovaj razgovor od samog njegovog starta otišao u krivom smeru. Zato on odluči da prekine svoju agoniju pa upita:
"Dobro, jesam li prošao test?"
Jasna se malo začudi, pa se brzo pribere i reče:
"Gomila ljudi misli da radi test za zapošljavanje, ali iznenade se kada čuju istinu!"
Kompjuteraš je sada bio zaista ljut. Toliko ljut da nije mogao ništa da učini. Nije mogao ništa da kaže. Ovakvu ispalu nije očekivao. Makar ne od ovako renomirane firme. Samo se okrenuo i brzo krenuo ka izlazu. Nisu mu bile mnoge stvari jasne, na primer, kako je kabl mogao da spadne, kako to da ova Jasna tako čudno priča i šta se u stvari to upravo desilo? Nije siguran ni da ga interesuju odgovori na ta pitanja. U tom trenutku je krajičkom oka opazio nekog mladića u jednom od boksova kako odvrće šrafove na nekom od računara. Zastao je na tren i pitao ga:
"Dobro, bre, jel mene ovde svi zezaju? Šta to radiš?"
Onaj mladić mu je odgovorio:
"Nećete verovati čime se spremačice zabavljaju kada nema nikoga u firmi!"
Kompjuteraš mu oštro odgovori, nastavljajući svojim putem:
"Mislili su da je ono što oni pišu značajno, ali kada su naleteli na ovog čoveka", tu je rukom pokazao prema sebi, "saznali su gorku istinu!"
Onaj mladić se samo nasmejao i dobacio:
"Svi misle da stručnjaci za informacione tehnologije imaju velike plate i da žive odlično, a da znaju koliko para imaju ljudi koji pišu gluposti na internetu, istog momenta bi se prekvalifikovali."
Naš junak, crven u licu je došao do sekretarice na izlazu kancelarije. Hteo je da produži, ali ga je ona zaustavila:
"Gospodine Trčispasiću! Nećete nas valjda napustiti? Meni je rečeno da Vam na izlazu dam ovo!"
Kompjuteraš je mislio da mu možda neće biti plaćeno, a sada se prijatno iznenadio kada je video belu kovertu u ruci ove devojke. Izgleda da je ovo ipak poštena firma. Uzeo joj je onaj koverat iz ruke i okrenuo se, kada ga ona opet zaustavi:
"Sačekajte. Evo Vam hemijska i upaljač sa logom naše kompanije!"
On se okrenuo prema njoj, pa je oslovi:
"Ovaj momak je pozvao devojku na romantičnu večeru. Pogledajte kako se to završilo [foto][video] 18+"
Sekretarica se nasmejala i rekla:
"Gospodine Trčispasiću, ja predugo radim ovde i navikla sam na takva pitanja. Razočaraću Vas, ali odgovor je da to nećemo videti ni Vi ni ja. Imam ja sa kime da idem na večere. Dakle, doviđenja!"
Posramljen, kompjuteraš je izleteo iz kancelarije, otišao u lift, a zatim na parking.
Sedajući u svoj auto (marke peglica) uzeo je onaj koverat i otvorio ga. Očekivao je makar nekakvu nagradu ali bacivši pogled unutra se on jednostavno zarepastio! U koverti nisu bile pare, već samo flajeri i gomila reklamnog materijala kompanije TrmDrmIT. Tada ga je definitivno obuzeo bes. Šta sad da im radi? Da se vrati gore? Ma kakvi... Svima će reći kakvi su oni. Uhvatio se za telefon i pozvao je svog najboljeg druga:
"Halo Mićo! Pogodi gde sam bio!"
Sa druge strane se čuo glas:
"Gde si bre! Nismo se videli par dana. Jesi slobodan? Oćeš na pivo? Ah, da... Gde si bio?"
"Ma upravo izlazim iz TrmDrmIT-a. Odradio sam im nešto i - zaj*bali su me!"
"I tebe?"
"Kako to misliš - i mene?"
"Pa, mene su zvali pre jedno mesec dana da im sredim neki računar, nisu platili. Zvali su i onog Ljubišu, isto tako... Probali su i onog Slinavog, ali ih je on malo oladio..."
"Čekaj malo... Pa oni su najjača IT firma u gradu a zovu sve okolo da im nešto srede?"
"Pa... Izgleda... Samo nisu oni više IT firma a što se tiče para, i dalje jesu jaki."
"Kako nisu više IT firma? Pa jel' Zrikavi radio kod njih? Bio je pun k'o brod!"
"To je bilo pre par godina... Sada se bave SEO marketingom, istraživanjem tržišta i pisanjem sadržaja za sajtove."
"I na tome zarađuju toliku lovu? Ma daj... Ko bi to plaćao? Upravo sam imao najuvrnutiji razgovor sa jednom njihovom radnicom!"
"Ma to što im neko plaća za to smeće što oni pišu je samo mali deo njihovih prihoda. Glavno je to što oni nikome ništa ne plaćaju i samo čekaju da im neki neiskusni bloger ukrade ili prevede tekst. Zatim mu prete tužbama, pa ovaj ili plati ili mora da radi za njih ili ga jednostavno oderu na sudu!"
"Ma daj... Zezaš? Baš će neko da kopira ono njihovo đubre? Koliko to glup čovek mora da bude?"
"Veruj, ima ljudi. Žele da budu čitani, da imaju tražen sadržaj... Da budu prvi na Google-u. Priča se da je TrmDrmIT nekom klincu uterala toliki strah u koske, da je taj mali odmah izbrisao sve profile na društvenim mrežama i da ga nema ni da izađe iz kuće! Roditelji su morali da dignu hipoteku kako bi regulisali isplatu za samo jedan tekst čiji su oni autori!"
"Čoveče! Koja je to mafija!"
"Jeste..."
"Nego, jesi slobodan? Haj'mo stvarno negde na pivo!"
"Može! Vidimo se!"
Dok su se otvarala vrata lifta, kompjuteraš se već uživeo u ulogu koju je zamislio. Pomalo se lelujajući došao je do pulta za kojim je sedela lepa i malada plavuša. Zaustio je:
"Dobar dan, ja sam došao zbog nekog računarskog kvara. Da li ste me Vi zvali?"
Već se spremao da odleluja nazad do lifta, ali devojka za pultom je progovorila istim onim umilnim glasom koji je čuo i preko telefona:
"Vi ste gospodin Trčispasić? Jeste, ja sam Vas zvala."
U tom trenutku se naš junak malo posramio. Nadajući se da ga je neko trpao preko telefona, svoju dovitljivost je usmerio na pogrešnu stranu. Makar da je u liftu popravio frizuru... Ovako mu je propao prvi utisak. Ali, šta je tu je... Na kraju se oglasio:
"Da, to sam ja. Izvolite, recite mi gde je taj kvar?"
Devojka ga je simpatično pogledala:
"Idite u onaj boks skroz na kraju prostorije desno. Tamo se nalazi koleginica Jasna i ona će Vam objasniti šta je problem."
"U redu, hvala."
Kompjuteraš je namignuo sekretarici uz opasku da će se videti kada on završi sa koleginicom Jasnom, ali ga je oštar pogled ove devojke u momentu obeshrabrio. Možda nije trebao to da kaže? Ma, posle svega, nije ni bitno!
Hodao je sporim korakom kako bi mogao da osmotri ogromnu kancelariju koja je bila podeljena u boksove. U svakom boksu je bila po devojka (u ponekom i neki od retkih mladića) koja je nešto kuckala za svojim lap-topom ili računarom. Kancelarija mu se činila punim ljudi, pa mu je iz tog razloga bilo čudno ono što mu je sekretarica rekla preko telefona: da trenutno nemaju osoblje za održavanje računara. Uh... Izgleda da su ga stvarno navukli na razgovor za posao, a do sada se nije pokazao ni malo u pozitivnom svetlu. Da li da pokuša da popravi utisak ili da nastavi da se ponaša kao baraba? Ni sam nije siguran.
Došao je do tog poslednjeg boksa i zavirio u njega. Neka loknasta devojka je sedela okrenuta ka prozoru i grickala neki čips.
"Oprostite. Da li ste Vi Jasna?"
U tom trenutku se ona okrenula i rekla:
"Da! Moje ime je Jasna, ali ono što ono krije će Vas naterati da se duboko zamislite!"
"Ja sam došao da pogledam Vaš računar, iako sam se već zamislio oko toga šta krije Vaše ime. To možemo posle. Recite mi, u čemu je problem?"
Devojka ga je pogledala sa pomalo razrogačenim očima i rekla:
"Jutros kada sam došla na posao zatekla sam neverovatan prizor!"
"Dobro... Šta se desilo jutros? Ima li to ikakve veze sa računarima?"
"Nisam se nadala da ću kada uključim računar zateći ovo..."
Kompjuteraš je zbunjeno gledao u Jasnu. Šta je to zatekla? Ona nije pokazivala rukom ni na šta, niti je nešto gestikulirala a ni mimika njenog lica nije odavala bilo kakvu informaciju koja bi ga navela na ikakav zaključak.
"Uključili ste računar. Dobro.. Šta se posle toga desilo?"
"Svi su počeli da rade, a jedino ja nisam! Pogodite zašto?"
"Pa... Pretpostavljam da Vam je računar u kvaru? Ali šta se sa njim desilo? Jel' pokazao šta? Neku poruku? Nešto?"
"Ja radim deset godina sa računarima, a jedna stvar mi još uvek nije jasna..."
"Dobro gospođo ili gospođice, nisam ja došao da Vam pokazujem nešto na računaru, već da pogledam šta nije u redu sa tim računarom! Dakle? Kada ste upalili računar, šta ste zatekli?"
"Kada sam upalila računar zatekla sam poruku koja mi je zaledila krv u žilama!"
"Ma 'ajde?!? Stvarno? Koju?"
"Iako je ta poruka samo prosto obaveštenje, niko još nije uspeo da otkrije šta se krije iza nje!"
"Pa, možda kada bih znao koja je to poruka, možda bih ja otkrio šta se krije iza nje?"
"Naučnici su otkrili da samo 0,1% ljudi može da protumači to. Da li ste Vi jedan od njih?"
Kompjuteraš naprosto nije znao šta ga je snašlo. Da li ova devojka možda ima neki psihički poremećaj ili je ovo stvarno neki test za zapošljavanje u firmi? Hajde, igraće po njenom.
"Ne znam da li sam jedan od tih 0,1%, ali mogu da pogledam."
"Mnogo ljudi je želelo da vidi ovo i svi su zažalili zbog toga!"
"Ma, hajte, molim Vas. Ja ću upaliti to Vaše sokoćalo, pa šta bog da."
Devojka ga je sa osmehm pogledala i odgovorila:
"U naše računare i njihove tajne retko ko može da zaviri. Samo izabrani ljudi mogu da im pristupe. Sada imate jedinstvenu priliku da pogledate šta to oni vide!"
Ova je definitivno flipnula, pomisli kompjuteraš u trenutku kada je stisnuo dugme za uključivanje računara. Ništa se ne dešava. Hm. Zavukao je ruku iza kućišta i napipao prekidač napajanja. Kliknuo je, zatim pokušao opet da upali računar. Ništa... Pogledao je levo-desno i video da je ispod radnog stola produžni isključen. Dobro, zamoliće ovu ludaču da se malo pomakne.
"Gospođo ili gospođice, jel ste Vi to nešto čačkali oko struje?"
"Da! Koristila sam onih 5 trikova zbog kojih ne moram zvati električara!"
"Aha... Dobro. Samo se malo pomaknite da mogu da uključim računar u struju. Izgleda da je samo to problem."
"Misleći da je rešio problem, majstor se grdno prevario. Da li znate zašto?"
"Samo se pomaknite... Molim Vas!"
Sageo se i uključio prekidač na produžnom. Usput je bacio pogled na kablove i video je da ih gomila visi i da nisu priključeni. Pokupio je mrežni, kabl od monitora i zvučnika u ruku i, dižući se, progovorio:
"Izgleda sam našao uzrok Vaših problema. Očigledno ste to Vi ili neko od drugih zaposlenih! Što ste iščupali kablove?"
Devojka ga je pogledala i rekla:
"Svi su nas optuživali da smo zbog nečega krivi, ali kada su se sami našli u sličnoj situaciji, promenili su mišljenje!"
"OK. Neću joj više ništa reći", pomisli naš junak. Samo da gurne kablove u kućište i pobeći će daleko odatle. Sve ovo ga je jako počelo da živcira.
Uštekao je sve kablove na njihova mesta a zatim stisnuo dugme za startovanje računara. Ventilatori su se zavrteli. Pomislio je da je ova noćna mora gotova, jer buka iz računara mu je ulila nadu da je sve ispravno. Međutim, na monitoru je pisalo DISC FAILURE!
Hmmm. Izgleda da se neću izvući tako lako iz ove jazbine. Moraću da obavestim ovu da ja tu više ne mogu ništa:
"Izgleda da stvarno nešto ozbiljnije u pitanju. Ne verujem da Vam mogu pomoći."
Devojka ga je pogledala sa nekim gordim pogledom:
"Psiholozi tvrde da je nepoverenje uzrok svih problema u životu..."
"Dobro, bre, devojko! Nisam siguran da je išta što si ti progovorila bilo korisno u ovoj situaciji... Izgleda da Vam je otišao Hard Disk ili ploča!"
"Iako su mislili da su im svi podaci izgubljeni, zapanjili su se kada su na serveru našli podatke za koje su odavno mislili da su izgubljeni [foto][video]"
"Pa dobro, ako imate bekap onda ovo nije strašno..."
Ali i on je u tom trenutku zastao. Setio se da u džepu ima USB sa nekim Linux-om i da ga ništa ne staje da ga sad tutne u računar i proveri neke stvari. Zato je samo dobacio: "Ajd da pogledam još samo ovo..."
Gurnuo je USB, Linux se podigao i kompjuteraš je stao da čačka po njemu. Sve je radilo, ali Hard Disk se nije video kao priključen uređaj. OK. Definitivno je to uzrok problema. Okrenuo se prema devojci i rekao:
"Baš me interesuje šta imate na tom foto i video? Čime se vi to bavite?"
"Mislite da mi pišemo i govorimo neke gluposti? Kada osposobite taj disk iznenadićete se koliko je sve to važno!"
"Mogu misliti.... Nego, mala... Jel ti misliš da sam Čarobnjak iz Oza koji može da popravlja hard diskove? To ako ne radi, može da leti na deponiju!"
Jasna mu se osmehnula:
"U filmu Čarobnjak iz Oza, Strašilo i Limenko izgledaju kao da su sa deponije, međutim njihova sudbina je bila neverovatna!"
Kompjuteraš ju je samo pogledao i odgovorio:
"Hoćete da pogledam u taj vaš [foto][video] računar?"
"Snouden je rekao da tajne službe imaju pristup svim našim informacijama. Zašto ne zavirite i ne vidite isto što i oni?"
"Dobro devojko..."
Trčispasić se sageo i izvukao kućište. Dok je odvrćao šrafove premišljao se kako da nastavi komunikaciju sa Jasnom. Normalno očigledno ne ide. Pobogu, kako mu to ranije nije palo na pamet? Možda oni očekuju od njega da komunicira sa njima pomoću reči koje predstavljaju sulude naslove u medijima! Ma to je to! Provalio ih je. Mora se priznati da im je zanimljiv test i postupak vrbovanja! U tom trenutku je primetio da je jedan SATA kabl ispao sa diska i da je to uzročnik svih problema. Samo ga je tutnuo nazad i uključio računar. Jupi... Sve radi. Okrenuo se prema Jasni i prozborio:
"Kada sam otvorio računar mislio sam da mu nema spasa, ali nećete verovati šta se zatim dogodilo!"
Jasna ga je oduševljeno pogledala:
"Mislila sam da mi je dan potuno propao, ali se onda desio iznenadni preokret!"
K: "Najvažnija vest je da je sve u redu... I foto, a bome i video!"
J: "Naučnici su utvrdili da kada učinite dobro delo, očekujete da budete srećni ali da li je to tako?"
E ovo poslednje se našem junaku nije svidelo, pa odgovori:
"Kakvo sad, bre, dobro delo? Ovde sam valjda poslovno?"
J: "Očekivanja poslovnog uspeha su glavni uzroci stresa kod muškaraca u srednjim godinama koji žive u Americi. A da li je to tako i kod nas?"
K: "Koji mi to đavo govoriš? Pa odradio sam posao? A koliko mi je stresno sve ovo - ni najmanje!"
J: "Prema poslednjem istraživanju, ljudi koji ne dožive stres kada ostanu bez para žive duže!"
Kompjuteraš nije verovao svojim ušima. Šta ovo treba da znači? Neće mu platiti? Pa dobro... Ovo je verovatno test, a osmeh na Jasninom licu mu je govorio da je na dobrom putu, iako je ovaj razgovor od samog njegovog starta otišao u krivom smeru. Zato on odluči da prekine svoju agoniju pa upita:
"Dobro, jesam li prošao test?"
Jasna se malo začudi, pa se brzo pribere i reče:
"Gomila ljudi misli da radi test za zapošljavanje, ali iznenade se kada čuju istinu!"
Kompjuteraš je sada bio zaista ljut. Toliko ljut da nije mogao ništa da učini. Nije mogao ništa da kaže. Ovakvu ispalu nije očekivao. Makar ne od ovako renomirane firme. Samo se okrenuo i brzo krenuo ka izlazu. Nisu mu bile mnoge stvari jasne, na primer, kako je kabl mogao da spadne, kako to da ova Jasna tako čudno priča i šta se u stvari to upravo desilo? Nije siguran ni da ga interesuju odgovori na ta pitanja. U tom trenutku je krajičkom oka opazio nekog mladića u jednom od boksova kako odvrće šrafove na nekom od računara. Zastao je na tren i pitao ga:
"Dobro, bre, jel mene ovde svi zezaju? Šta to radiš?"
Onaj mladić mu je odgovorio:
"Nećete verovati čime se spremačice zabavljaju kada nema nikoga u firmi!"
Kompjuteraš mu oštro odgovori, nastavljajući svojim putem:
"Mislili su da je ono što oni pišu značajno, ali kada su naleteli na ovog čoveka", tu je rukom pokazao prema sebi, "saznali su gorku istinu!"
Onaj mladić se samo nasmejao i dobacio:
"Svi misle da stručnjaci za informacione tehnologije imaju velike plate i da žive odlično, a da znaju koliko para imaju ljudi koji pišu gluposti na internetu, istog momenta bi se prekvalifikovali."
Naš junak, crven u licu je došao do sekretarice na izlazu kancelarije. Hteo je da produži, ali ga je ona zaustavila:
"Gospodine Trčispasiću! Nećete nas valjda napustiti? Meni je rečeno da Vam na izlazu dam ovo!"
Kompjuteraš je mislio da mu možda neće biti plaćeno, a sada se prijatno iznenadio kada je video belu kovertu u ruci ove devojke. Izgleda da je ovo ipak poštena firma. Uzeo joj je onaj koverat iz ruke i okrenuo se, kada ga ona opet zaustavi:
"Sačekajte. Evo Vam hemijska i upaljač sa logom naše kompanije!"
On se okrenuo prema njoj, pa je oslovi:
"Ovaj momak je pozvao devojku na romantičnu večeru. Pogledajte kako se to završilo [foto][video] 18+"
Sekretarica se nasmejala i rekla:
"Gospodine Trčispasiću, ja predugo radim ovde i navikla sam na takva pitanja. Razočaraću Vas, ali odgovor je da to nećemo videti ni Vi ni ja. Imam ja sa kime da idem na večere. Dakle, doviđenja!"
Posramljen, kompjuteraš je izleteo iz kancelarije, otišao u lift, a zatim na parking.
Sedajući u svoj auto (marke peglica) uzeo je onaj koverat i otvorio ga. Očekivao je makar nekakvu nagradu ali bacivši pogled unutra se on jednostavno zarepastio! U koverti nisu bile pare, već samo flajeri i gomila reklamnog materijala kompanije TrmDrmIT. Tada ga je definitivno obuzeo bes. Šta sad da im radi? Da se vrati gore? Ma kakvi... Svima će reći kakvi su oni. Uhvatio se za telefon i pozvao je svog najboljeg druga:
"Halo Mićo! Pogodi gde sam bio!"
Sa druge strane se čuo glas:
"Gde si bre! Nismo se videli par dana. Jesi slobodan? Oćeš na pivo? Ah, da... Gde si bio?"
"Ma upravo izlazim iz TrmDrmIT-a. Odradio sam im nešto i - zaj*bali su me!"
"I tebe?"
"Kako to misliš - i mene?"
"Pa, mene su zvali pre jedno mesec dana da im sredim neki računar, nisu platili. Zvali su i onog Ljubišu, isto tako... Probali su i onog Slinavog, ali ih je on malo oladio..."
"Čekaj malo... Pa oni su najjača IT firma u gradu a zovu sve okolo da im nešto srede?"
"Pa... Izgleda... Samo nisu oni više IT firma a što se tiče para, i dalje jesu jaki."
"Kako nisu više IT firma? Pa jel' Zrikavi radio kod njih? Bio je pun k'o brod!"
"To je bilo pre par godina... Sada se bave SEO marketingom, istraživanjem tržišta i pisanjem sadržaja za sajtove."
"I na tome zarađuju toliku lovu? Ma daj... Ko bi to plaćao? Upravo sam imao najuvrnutiji razgovor sa jednom njihovom radnicom!"
"Ma to što im neko plaća za to smeće što oni pišu je samo mali deo njihovih prihoda. Glavno je to što oni nikome ništa ne plaćaju i samo čekaju da im neki neiskusni bloger ukrade ili prevede tekst. Zatim mu prete tužbama, pa ovaj ili plati ili mora da radi za njih ili ga jednostavno oderu na sudu!"
"Ma daj... Zezaš? Baš će neko da kopira ono njihovo đubre? Koliko to glup čovek mora da bude?"
"Veruj, ima ljudi. Žele da budu čitani, da imaju tražen sadržaj... Da budu prvi na Google-u. Priča se da je TrmDrmIT nekom klincu uterala toliki strah u koske, da je taj mali odmah izbrisao sve profile na društvenim mrežama i da ga nema ni da izađe iz kuće! Roditelji su morali da dignu hipoteku kako bi regulisali isplatu za samo jedan tekst čiji su oni autori!"
"Čoveče! Koja je to mafija!"
"Jeste..."
"Nego, jesi slobodan? Haj'mo stvarno negde na pivo!"
"Može! Vidimo se!"
Коментари
Постави коментар