Kada govoriš istinu, niko ti ne veruje!

Kada govoriš istinu, niko ti ne veruje!

U jednom preduzeću se zaposlila mlada sekretarica, i po završetku prvog radnog dana direktor je pozove u restoran na večeru. Posle večere, ona njemu predloži da odu u bioskop. Posle bioskopa,on nju povede u obližnji kafić na piće. Zatim ona njega pozove kući na užinu i zezanje. Poslije dobre šale i klope koju je ona pripremila obučena u providnu kućnu haljinu, direktor se uzbudio i oni se opale.
Onako opijen i zadovoljan, direktor je zaspao, pa se probudio negde oko ponoći. Kada je video da nije kod svoje kuće, poče trčati po stanu tražeći svoju garderobu, jer se mora vratiti svojoj kući u kojoj ga čeka njegova stroga žena. Probudi on svoju sekretaricu pa joj reče:
-Hitno mi nađi komad krede!
Ona ga pogleda, pa zavuče ruku u fioku, vadeći kredu:
-Imaš sreće što sam pre ovog posla radila u školi.
Direktor zgrabi onu kredu i zakači je iza uveta jureći kući.
Kod kuće ga je čekala već nervno rastrojena žena:
-Gde si bio do sada? Ja se ovde jedem a ti.... Govori, ili ću da te....
Onaj direktor će, sasvim smiren:
-Pa, znaš ženo, zaposlio sam novu sekretaricu. Posle posla sam je izveo na večeru, pa smo otišli u bioskop, pa u kafić na piće. Onda me je ona odvela svojoj kući, pa smo tamo dobro vodili ljubav, ali sam zaspao. Kada sam se probudio, pomislio sam na tebe pa sam se brzo obukao i vratio kući.
Žena ga gleda, sada sa već zakrvavljenim očima:
-Marš, seronjo jedan lažljivi! Vidim da si bio na kuglanju, evo ti još kreda ostala za uvetom