Spomenik

Spomenik

Za života on je bio
Stvarno pravi lik.
Bio je to savršen CV
Za velelepni spomenik.

Učinio je mnogo toga.
U njemu su mnogi
Videli nekoga novog,
Savršenog boga.

Zato, i nakon smrti
Mnogima je inspiracija,
A njegov večni pogled
Putokaz jave i sna.

Ali vreme sve zavrti,
Prošlo je dosta od njegove smrti.
Taj lik više i nije tako dobar
kao što su nam pričali?!?

Prvo neki mangup
Na njega baci ciglu,
A zatim ostali otpočeše tu,
Beskonačnu, igru pljuvanja
Po liku i delu,
Ili možda - ideji?

Sada mu biografija
Ne izgleda tako svetla,
Kažu nam da je crnja
Čak i od mastila
Kojom je bila pisana.

I zar sve što nekad bilo je istina
Odjednom postade laž?
Ili je, možda, sve to samo
U zaluđenim glavama?

Ali više nikoga nema
Da ponosno dođe da
Pred spomenik donese cvet.
Niko se ne želi sećati
Kako je nekad izgledao svet.

I, druže moj,
Na kraju sve
Pokrije taj korov sećanja,
Poseti te još po koja ptica
Što proleti iznad
Ovih novih, bodljikavih žica.

Nije to ni tako loše,
Počeo je novi život,
Jer sad tvoj sakriveni spomenik
Savršen je - za nju i mene.

Pod njim sakriveni i sami,
Nalazimo se ona i ja,
Dugo budemo zagrljeni
U ovoj novoj tami,
Dok sa tvoga čela
Zvezda sja.

Sve drugo nije bitno,
Jer se mi ljubimo nežno,
I pričamo tiho,
Dok nam ruke klize,
Nisko, niže...
I tela su nam blizu , bliže...
Na kraju ovaj opis
Prekinuti hitno.

I možda se na kraju tvoj
Ugao bronzanih usana osmehnuo,
Strogi pogled da ublaži
Jer shvatio si smisao.
Na kraju -
Što bih ga ja uopšte i pisao?

Коментари