Radostan dan

Radostan dan

Devojčica je 

Izašla iz kuće.

Bilo je sunce,

I bio je Maj.

I nije videla,

A zašto bi i gledala,

Sve te tihe senke

Što promiču kraj nje.

A prolazili su

Ljudi
Izgužvanog pogleda,

Ljudi
Izgužvanog odela,

Ljudi
izgužvanih misli.

Ona se tu igrala

Nasmejana, vedra...

Oni su žurili,

Slomljeni, oblačni.

Nju nije briga:

"Tu je cvet, tu je mrav...

Sve što želim...

Eto, sve je tu..."

Kamate, poslovi,

Telefoni, postovi,

Plate, penzije,

Političke tenzije...

"Čemu služi sve to???

Kad imam 

Cvrčka i lutku,

Sunce i psa?"

Možda deluje čudno,

Kao da je san?

Zato ne budi je druže,

To je njen 

Radostan dan....