Na žalost

Na žalost

Na žalost rekla je
Da ne želi da gleda.
Na žalost rekla je
Da ne želi da sluša.
Na želost samo se,
Tiho kao sena,
Okrenula i otišla.

A zaista sam,
Tih dana,
Bio jako tužan...
Bio jako sam.

Na žalost, opet došla je,
Sa oblakom, puna suza,
Blatom zamazanih nogu...
U rukama je nosila cveće...

A ja sam
Tog dana
Bio jako tužan.
Želeo sam
Da ostanem sam.

Kaže da joj nedostajem,
Reči izlaze iz njenih usana.
U trenutku dok na moje grudi
Padaju sve te kapljice...
Na žalost ne od kiše, već od bola.

A ja, zaista nisam,
Tog dana
Imao snage da kažem,
A želeo sam,
Makar samo jednu reč.

Na žalost rekla je
Da će dolaziti češće.
Na žalost mislila je
Da je neko sluša.
A, onda se,
Tiho kao sena,
Okrenula i otišla.

I tako skoro
Svaki dan...
Na žalost ovde sam
Na kraju ipak
Ostao sasvim sam.

Na žalost, shvatio sam kasno
Da nije otišla ona, nego ja.
Na žalost sad mi je jasno:
Mene dva metra zemlje već
Odavno pokriva...

Коментари