Hiljadu zaboravljenih

Hiljadu zaboravljenih

Sunčan dan

Na tvom licu

Mami te

Na ulicu.

Prolaznike 

Gledaš tmurno

A oni tebe

Mnogo čudno.

Sve to sada

Nije bitno

Da je vidiš

Sad je hitno

I ništa više

Nije važno

 Kad zagrliš

Mnogo snažno.

A u glavi

Hiljadu zaboravljenih pesama...

Hiljadu zaboravljenih stihova...

A u tvome srcu

Hiljadu zaboravljenih stihova..

Hiljadu zaboravljenih pesama...

I jako snažna aritmija...

Sve je bilo

Nekada davno,

Kada je bilo

Nebo tamno.

Tvoje srce

Pored njenog

I jednog

Sna ispunjenog.

Sada misliš

Šta ćeš reći:

Danas ne sme

Ti uteći.

I kad vidiš

Te oči blage

Ti za reči

 Nemaš snage.

A u glavi

Hiljadu zaboravljenih stihova...

Hiljadu zaboravljenih pesama...

A u srcu

Hiljadu zaboravljenih pesama...

 Hiljadu zaboravljenih stihova..

I jako snažna aritmija...

I na kraju

Ideš kući.

 Hodaš tako

Tugujući.

Nisi našao

Reči prave

Što se brzo

Zaborave.

Za sve drugo

Sad je kasno.

To je bilo

Odmah jasno.

Ali opet...

U tvojo glavi

Hiljadu zaboravljenih stihova...

A u srcu

Hiljadu zaboravljenih pesama...

I jako snažna aritmija.

 Ovog puta
Mnogo agresivnija.