Sistem te laže?!?
(drugi deo)
Ovo je nastavak prvog dela posta pod nazivom "Sistem te laže?!?". Ukoliko ga niste pročitali, slobodno se vratite na njega, jer se tamo nalaze pitanja bez kojih ovaj deo nema smisla.
Došao je trenutak da pronađete odgovore na tri prilično laka (ili možda teška?) pitanja iz prvog dela. Nakon odgovora, pokušaću i da izvedem neki zaključak vezan za ovu temu, ali on je u trećem (neobaveznom) delu ovog teksta, a link se nalazi pri dnu teksta.
Evo ih i odgovori, uživajte :)
Koliko srca različite boje ima na ovim slikama?
Odgovor je da na slikama postoji samo srce koje je crvene boje! Ne verujete? Pogledajte sada širu sliku šta se ovde dešava (kliknite na sliku za uvećanje):
Izvor: http://www.psy.ritsumei.ac.jp/~akitaoka/color12e.html |
Možda ste pomislili da je ovo nekakvo trik pitanje, ali nije. Naše oči nisu savršene, i sa njima je lako manipulisati. Takve manipulacije se nazivaju optičke iluzije, i predmet su proučavanja mnogih naučnih disciplina. Mnogo više o njima se može pronaći širom interneta ili jednostavno na wikipediji. Iz ovog odgovora se može izvesti zaključak da nas naše čulo vida prilično efikasno - laže!
Da li se na ovom snimku zvuk neprestano penje (ili spušta)?
Ovaj zvuk zapravo nikada nije niti viši, niti niži od određene vrednosti! Ova iluzija se naziva Šepardov zvuk (po Rodžeru Šepardu koji ga je kreirao), i jedna je od klasičnih primera auditornih iluzija (ili drugim imenom audio ili iluzije zvuka). Iako je ovo klasična iluzija, postoje i zanimljive audio iluzije za koje su nam potrebne slušalice, i neke od njih mogu da imaju čak i fizičke ili psihičke efekte na slušaoca (pogotovo kada ih slušate zatvorenih očiju). Slobodno stavite slušalice na uši i poslušajte ih na ovim linkovima:
- osetite kako neko oko Vas pomera kutiju šibica
- možda je virtuelno, ali ovo šišanje deluje kao stvarno!
Nakon ovog malog testa, mi možemo da zaključimo da nas naš sistem raspoznavanja zvukova efikasno - laže i vara.
Dajte i obrazložite tačan odgovor na pitanje: Koliko je 10 - 1 ?
Vreme je da saznate tačan odgovor, i on je odgovor pod a, pod b, pod c i pod d, tj sva četiri odgovora su tačna! A obrazloženja su jednostavna:
- U binarnom sistemu oznaka 10 predstavlja broj dva, a oznaka 1 broj jedan. Dva minus jedan je jedan, tj 1. To znači da je tačan odgovor pod a.
- U oktalnom sistemu, oznaka 10 predstavlja broj osam, oznaka 1 predstavlja broj jedan. Osam minus jedan je sedam, što se, koristeći oktalno predstavljanje brojeva piše 7. To znači da je tačan odgovor i pod b.
- U dekadnom sistemu oznaka 10 predstavlja broj deset, oznaka 1 predstavlja jedan. Deset minus jedan je devet, što se predstavlja oznakom 9. Ovo znači da je tačan odgovor i pod c.
- Ako koristimo heksadecimalno označavanje brojeva, oznaka 10 predstavlja broj šesnajst, oznaka 1 predstavlja jedan. Šesnajst manje jedan je petnajst, što se u heksidecimalnom sistemu predstavlja oznakom F. Znači da je i odgovor pod d tačan.
Zbog važnosti ovog pitanja, moramo se malo osvrnuti na neke stvari, koje se tiču Vaše moguće reakcije na ovakav odgovor.
Možda ste nakon čitanja obrazloženja pomalo besni, i čini Vam se da je ovo bilo trik pitanje, ali nije (ne treba da budete besni, jer većina ljudi ne može "iz prve" da kaže da su svi odgovori tačni). Prvo pogledajte pitanje - nigde nije rečeno da izaberete samo jedan odgovor. Zatim, u tom istom pitanju nigde nije naznačeno šta predstavlja 10, a šta 1. I to je upravo jedan od razloga zašto ljudi najčešće samo izaberu odgovor pod c. Naprosto, ljudi su naučeni da oznake 10 predstavljaju broj deset, i tako ih koriste u svakodnevnom životu, a da pri tom nikada ne razmišljaju da je 10 (ili 4, ili 1, ili 2 itd) samo oznaka nekog broja a da je značenje te oznake samo decimalni standard koji smo prihvatili još u osnovnoj školi kako bi smo se lakše sporazumevali.
Možda ste nakon čitanja obrazloženja pomalo besni, i čini Vam se da je ovo bilo trik pitanje, ali nije (ne treba da budete besni, jer većina ljudi ne može "iz prve" da kaže da su svi odgovori tačni). Prvo pogledajte pitanje - nigde nije rečeno da izaberete samo jedan odgovor. Zatim, u tom istom pitanju nigde nije naznačeno šta predstavlja 10, a šta 1. I to je upravo jedan od razloga zašto ljudi najčešće samo izaberu odgovor pod c. Naprosto, ljudi su naučeni da oznake 10 predstavljaju broj deset, i tako ih koriste u svakodnevnom životu, a da pri tom nikada ne razmišljaju da je 10 (ili 4, ili 1, ili 2 itd) samo oznaka nekog broja a da je značenje te oznake samo decimalni standard koji smo prihvatili još u osnovnoj školi kako bi smo se lakše sporazumevali.
I, postoji još jedan razlog zašto neko nije tačno odgovorio - nikada nije ni čuo za binarnu, oktalnu ili heksadecimalnu prezentaciju (pisanje) brojeva. Možda taj pojedinac smatra da i ne treba da zna za drugačija označavanja brojeva jer je dekadno označavanje dominantno, i najčešće se koristi. U tom slučaju - greši. Na primer, u današnjem svetu je najdominantnija binarna prezentacija brojeva, iz prostog razloga što se ona najviše i koristi! Ne verujete? Zapravo, u trenutku dok čitate ovaj tekst, vaš računar je njega vama predstavio pomoću toliko velike količine brojeva 0 i 1, koju neki prosečan čovek nikada neće napisati u životu! Malo manje su zastupljene oktalne i hesadecimalne cifre. Npr oktalni brojevi se koriste u računarskoj sigurnosti (deljenje dozvola korisnicima), dok se heksadecimalni brojevi koriste prilikom određivanja boja i njihove nijanse.
Šta nam ovo pitanje (i na koji način) govori o našoj komunikaciji sa drugim ljudima putem govora. Dovoljno je samo da zamislite raspravu sa nekim gde Vas taj neko ubeđuje da je odgovor na pitanje koliko je 10 - 1 u stvari F, a Vi zapeli da je 9. Šta bi ste toj osobi, pre čitanja ovog teksta, zaista i rekli? Da li bi ste ga smatrali ovakvim ili onakvim? Šta bi mislili o njemu? A sve to iz razloga što naš govor služi, ne samo za komunikaciju, već i kao oružije kojim branimo svoje stavove, mišljenja i sl, a stavovi i mišljenja su samo iskustvene ili "uvezene" (npr prihvaćeno iz "relevantnog izvora") informacije koje čuvamo u našem mozgu, a koje mogu da budu nepotpune, neproverene, standardne ili jednostavno netačne.
Iz ovoga sledi zaključak da naš sistem govora, ne samo da može da laže druge, već, velikom većinom, laže i nas same!
Posle čitanja ovog teksta, mnogi od vas mogu izvući zaključak da nas sistem laže, i to ne bilo kakav sistem, već naš sopstveni. Kako onda verovati samom sebi, ukoliko ne možemo da se oslonimo na ono što vidimo, čujemo, pa čak ni na ono što govorimo? Ovakav zaključak je, i pored svega iznesenog, u najmanju ruku diskutabilan. Odgovor na pitanje zašto zaključak "ne mogu verovati svojim čulima" nije relevantan je prilično - komplikovan i opširan, te zbog toga zaslužuje poseban deo.
Ali, ukoliko želite da pronađete i odgovor na ovo pitanje, možete ga potražiti u trećem delu ovog teksta na linku: Sistem te laže?!? (treći deo)
Ali, ukoliko želite da pronađete i odgovor na ovo pitanje, možete ga potražiti u trećem delu ovog teksta na linku: Sistem te laže?!? (treći deo)
Коментари
Постави коментар