Podsećanje na moje druženje sa linuksom
Povodom rođendana linux-a, odlučio sam da, iz čisto istorijskih razloga, ponovo objavim moju recenziju Ubunta 12.04, napisanu 9. maja 2012g. na blogu koji sam davno ugasio. Posle 4 godine, možemo videti da se mnogo toga promenilo - nešto na bolje, a bogme, nešto je i nestalo (a da je bilo, bar po meni, odlično).Šta je Ubuntu 12.04?
Ubuntu 12.04 je operativni sistem baziran na Linux-u. Besplatan i slobodan za korišćenje, idealan za kućnu i poslovnu upotrebu.
Dolazi sa gomilom korisnih programa i može da se upotrebljava tako što se instalira na računar, ili čak sa živog CD-a ili USB memorije.
Karakteristika ovog operativnog sistema je jednostavnost korišćenja i velika baza raspoloživih programa spremnih za instalaciju iz zvaničnih riznica.
Pregled Ubuntu 12.04 OS-a
Prošlo je već izvesno vreme od izlaska nove verzije Ubuntu operativnog sistema, te posle intenzivne upotrebe mogu da se sumiraju rezultati i utisci.
Prvo što se mora napomenuti je činjenica da je u pitanju LTS (Long Term Support) izdanje, što prostim rečima znači da bi to trebalo da bude izdanje u kojem se bagovi pojavljuju u najmanjoj mogućoj meri, jer, pored "kućne" upotrebe, LTS izdanja imaju najveću poslovnu primenu. Treba napomenuti da LTS izdanja imaju podršku 5 godina.
Ubuntu 12.04 dolazi u verzijama za server i desktop računare. Takođe je dostupan i za različite arhitekture (x86 i x64) uređaja. Budući da vršimo pregled u "kućnim" uslovima, skinuo sam desktop verziju, koja staje na jedan CD (veličine je 701 MB)!
Sama instalacija je u maniru i prethodnih verzija Ubuntu OS-s, jednostavna i intuitivna (User friendly). Korisniku je dovoljno da odgovori na par jednostavnih pitanja i to je to.
Ovde se mora napomenuti da, ukoliko ste korisnik Ubuntu 10.04 ili 11.10 ne morate da vršite svežu instalaciju, već svoj sistem možete nadograditi na ovu verziju (podešavanja Vaših programa će biti zadržana). Ukoliko koristite Windows, i iz nekih razloga se plašite da ne izgubite svoje podatke, Ubuntu nudi mogućnost instalacije unutar Windows-a pomoću Windows instalera koji se naziva Wubi.
Ubuntu poseduje podršku za prilično "šarenilo" hardvera, tako da je velika verovatnoća da naokon instalacije nećete morati instalirati ikakve dodatne drajvere, ali ukoliko postoji potreba za tim, operativni sistem će Vam izbaciti poruku, preko koje možete da instalirate te dodatne drajvere. Najčešće su u pitanju vlasnički drajveri za grafičke karte, koje možete (ukoliko imate potrebu za 3D akceleracijom i sl) ali i ne morate (predinstalirani su "slobodni" drajveri, koji imaju bolju podršku zajednice i bolje 2D performanse, ali nemaju punu funkcionalnost vlasničkih drajvera) instalirati.
Glavne osobine i novine
Guest Account - Gost korisnik
Nakon boot-ovanja sistema, prvo što nas dočeka je izbor korisnika (i radnog okruženja, o kome ćemo govoriti za koji tren) - Log-In screen. Ono što primećujemo u Log-In screen-u je, da pored korisničkog naloga koji smo kreirali u toku instalacije, postoji i Guest Account, pomoću koga možemo upotrebljavati naš sistem (naravno, sa ograničenim mogućnostima) bez poznavanja lozinke!
Ukoliko se ulogujete u ovaj nalog i radite nešto, sva Vaša podešavanja i rad će nestati (biće obrisani) prilikom završetka sesije.
Ovo može biti zgodno, ukoliko nam, npr. dođu gosti i žele da se posluže našim računarom. Ali, takođe, može da predstavlja i izvesni sigurnosni rizik.
Ovaj "gostujući" nalog se ne može isključiti preko ponuđenih sistemskih alata u grafičkom okruženju, već je potrebno poznavanje i "čeprkanje" po fajlovima sistema, kako bi se on bezbedno uklonio (ako za tim ima potrebe).
Takođe, velika mana u sistemskom podešavanju korisničkih naloga, je i nedostatak grafičkog uređenja grupa korisnika, te ćete (ukoliko imate više korisnika sa različitim privilegijama na Vašem sistemu) se možda naći u situaciji, da neki od Vaših korisnika koji nije administrator sistema, ukoliko želi da instalira program (ili koristi eksterni uređaj tipa USB-a) mora znati Vašu lozinku, da bi obavio zadatak. Sve to je urađeno sa namerom sigurnosti (da neovlašćeni korisnik ne bi mogao da instalira/izvršava maliciozni kod na Vašem računaru), ali i prilično nelogično i nesigurno u praksi - većina korisnika koji imaju administratorske privilegije daju svoje šifre onima koji nemaju privilegiju, te to dovodi do raznoraznih posledica.
Unity
Za razliku od prethodnog LTS izdanja (10.04), Ubuntu 12.04 dolazi se podrazumevanim grafičkim okruženjem koje se naziva Unity, i ono se prvi put pojavilo u verziji 11.04 i time uveo veliku "pometnju" među dotadašnjim ljubiteljima ovog operativnog sistema (do tada je Ubuntu-ovo podrazumevano grafičko okruženje bilo klasičan GNOME shell).
Unity je prešao dug put od bagovitog pojavljivanja do (skoro pa) odlične verzije 5, koja je podrazumevana u 12.04.
Unity je baziran na GNOME 3 shell-u, i prilikom logovanja na sistem Ubuntu nam daje mogućnost da izaberemo između njegove dve varijante: Unity2D i Unity ("3D" varijanta).
Unity2D je okruženje predviđeno za slabije i starije računarske konfiguracije koji ne poseduju grafičke kartice sa 3D akceleracijom. Po svojoj prirodi bi trebalo da radi brže (brži odziv na komande, brže pokretanje programa itd), ali moji utisci su promenljivi. Naime u mom slučaju gde je korišćena ATI grafička karta sa vlasničkim drajverom, Unity2D jeste bio brži, ali je, na moje zaprepašćenje, pri korišćenju grafički "zahtevnijih" stvari prilično lag-ovao, što u slučaju Unity3D nije bio slučaj!
Sa druge strane, iako za nijansu sporije, okruženje Unity (3D) je sasvim zadovoljilo moje potrebe.
Mesto u Unity-ju oko kog se "sve vrti" je Luncher - široka providna traka sa leve strane ekrana, na kojoj se nalaze prečice ka programima. Koje ikone će lančer da sadrži (izuzimajući Dash ikonu) zavise isklučivo od Vas samih (možete dodavati ikone, uklanjati postojeće itd).
Lančer je, u odnosu na Ubuntu 11.10 pretrpeo par izmena. Sada je moguće promeniti njegovu veličinu (bez dodatnih alata, kao što je to ranije bio slučaj) a dobio je i osobinu da, ukoliko imate dinamičnu promenu desktop background-a, automatski prilagođava svoju boju prema njoj.
Ali....Izgubio je jednu od omiljenih osobina mnogih korisnika - Dodge efekat više nije prisutan!
U početku mi je nedostatak zaista smetao, ali sistem sada daje mogućnost "skrivanja" lančera... Ukoliko ne želite da bude sakriven, maksimizirani prozori neće pokriti površinu na kojoj se on nalazi, te ćete u toku rada imati (po meni prilično ružan) pogled na njega (nešto kao Windows taskbar u Windows OS-ovima). Ukoliko želite da bude skriven, on će to i biti svo vreme, na Vama je da podesite način na koji će Vam se lančer pokazati (ponuđeno je guranje miša uz levu ivicu ekrana, ili pomeranje miša u levi gornji ugao - kod mene funkcioniše perfektno, ali mnogi korisnici se bune da postoje određeni bagovi vezani za ovo ponašanje).
U lančeru je najvažnija ikona Dash (između ostalog, ona je osnova oko čega se vrti čitava filozofija Unity desktopa). Klikom na nju ili kratkim pritiskom na Super (Windows) dugme tastature "lansiramo" prozor koji je podeljen na delove od kojih svaki ima svoju funkciju.
U gornjem delu prozora nalazi se polje za pretragu. U zavisnosti od izabranog lens-a (čitaj dalje da bude jasnije) možemo pretraživati dokumente i fajlove, instalirane i dostupne programe, pa čak i on-line sadržaje (preko lens-a za muziku i video)!
Centralni deo prozora zauzima sadržina lens-a (na slici gore to su instalirani programi i predlozi programa koji nam se možda mogu svideti).
Na samom dnu prozora su dostupni lens-ovi.Šta je Lens?
Lens nije ništa drugo do prečica ka određenom sadržaju koji može biti na našem računaru ili na internetu.
Podrazumevano, Ubuntu nam nudi pet lens-ova: Home (najčešće korišćene aplikacije), application (lista svih instaliranih programa i predlozi programa za instalaciju), Files & Folders (lista datoteka i direktorijuma), Music (naše muzičke biblioteke i muzika koju možemo kupiti preko UbuntuOne prodavnice) i Video lens (sem naše kolekcije filmova, pretražuje i YouTube sadržaj za traženim pojmom, kao i još neke manje popularne sajtove).
Karakteristike lens-ova su te da ih možemo dodavati i uklanjati iz našeg dash-a. Tako npr je veoma popularan Wikipedia lens, koji vam može poslužiti za brzo pronalaženje nekog pojma na Wikipedijinom sajtu.
Osnova svakog poznavanja radnog okruženja je poznavanje prečica na tastaturi, kako bi smo brže radili u njemu. U ovoj verziji Unity-ja ne moramo da ih pamtimo! Zgodna novina je da, ukoliko držimo malo duže Super (na većini tastatura je to dugme sa Windows logom) na tastaturi, nama će biti prikazane sve prečice koje okruženje koristi.
O čemu se zapravo radi?
Osnovna ideja je ubrzavanje rada na računaru na taj način što ne morate da podižete ruke sa tastature (svi okoreli korisnici računara znaju o čemu govorim) u radu sa funkcijama određenih programa koje se nalaze u njihovim menijima. Dovoljno je pritisnuti Alt tipku na tastaturi da "pozovemo" HUD.
"Pa šta?"-reći ćete - "ALT tipka ionako služi za pozivanje menija određenog programa!"
Razlika je očigledna.
HUD je stvoren za "teške" programe, programe koji imaju veoma mnogo mogućnosti, i mnogo funkcija skrivenih u svojim menijima. Hud je, u suštini, "pretraživač" menija. Dovoljno je ukucati jedno-dva slova od tražene funkcije i HUD će nam izlistati sve mogućnosti.
Kao takav, idealan je za ljude koji su upoznati sa mogućnostima određenog programa, ali nisu iskusni i ne znaju kako se naziva funkcija programa koja omogućava da obave traženi zadatak.
Negativna strana HUD-a je da program u kojem želimo da koristimo HUD funkciju mora imati podršku za menije ugrađene u Unity. Tako na primer LibreOffice nije imao mogućnost rada sa HUD-om, dok nije izašao paket za integraciju menija sa Unity-jem.
Iz svega priloženog vidimo da je Unity prešao veoma dalek put, i postao prilično stabilno i kvalitetno desktop rešenje. Ukoliko Vam se, iz nekih razloga Unity i dalje ne sviđa (ili nemate dovoljno kvalitetnu kompjutersku konfiguraciju) uvek možete instalirati iz Software Center-a neko drugo desktop okruženje, kao što su KDE, GNOME, LXDE, XFCE i druga... Mada, Linux kao Linux, možete koristiti i bez grafičkog okruženja!
Software Center
Ubuntu dolazi sa Software Center-om iz kog možete instalirati gomilu dostupnih programa, igrica i alata iz zvaničnih riznica.
Dobre osobine su mu mogućnost ocenjivanja i kritike (i pregled tuđih ocena i kritika) određenog softvera, lako snalaženje, pretraga softvera...
Ali negativnih (i krajnje iritirajućih) ima mnogo više: sporost, zahtevnost (troši suviše sistemskih resursa), bagovitost (naročito pri instalaciji većeg broja softvera odjednom)...
Zbog svega toga on može služiti samo jednoj svrsi: skidanju Synaptic-a (menadžera paketa - programa koji vrši istu funkciju kao i Software center).
Znači, ako ste iskusan korisnik preporučujem instalaciju software-a ili pomoću Synaptic ili iz komandne linije pomoću komande apt-get.
UbuntuOne
On-line skladište Vaših podataka je pretrpelo znatne izmene u korisničkom interfejsu, koji sada pruža veću kontrolu nad Vašim ličnim oblakom.
Na sveže instaliranom sistemu postoji samo prečica, na koju tek kada kliknemo pokrećemo instalaciju UbuntuOne klijenta na naš računar. Zaista čudno, jer je u prethodnim verzijama Ubunta on bio predinstaliran.
Iako je pretrpeo neznatne izmene, našao sam da je servis još uvek spor u upload-u i download-u sadržaja, ali je znatno brži i manje bagovit nego što je bio ranije.
System settings
Ubuntu u svom podrazumevanom grafičkom alatu za podešavanje sistema korisnicima ne daje baš mnogo slobode u prilagođavanju samog sistema. System settings je taman dovoljan početnicima da sigurno podese svoj sistem prema sopstvenim potrebama, jer sadrži samo ona osnovna, najvažnija podešavanja.
Najveće novine u njemu su mogućnost podešavanja privatnosti korisnika (koje aktivnosti se prate, a koje ne) i Landscape Menadžment klijent -ukoliko ste administrator velikog poslovnog sistema sa više računara koji rade na Ubuntu OS-ovima. Ovo drugo je plaćen servis ( dobija se jedan mesec probe) koji vam omogućava kontrolu svih računara u mreži, cloud computing, on-line podršku i mnogo više.
Apport
Apport je servis na Vašem računaru koji služi za prijavljivanje bagova (grešaka u toku rada) sistema. Svaki put kada se desi neki "nepredviđeni" događaj, ili krah na nekoj od pokrenutih aplikacija, Apport će Vas izvestiti o tome i dati Vam mogućnost da anonimno i/ili automatski prijavite bug.
Zaista sam se začudio, ali i oduševio, da je Apport uključen u "finalnu" verziju (obično je to podrazumevano na test verzijama, pa je pitanje da li se ja loše sećam, pa sam zaboravio da je bio skoro na nekoj zvaničnoj verziji :) ).
Iako je Apport prilično pametan potez, mnogi korisnici su bili "prestrašeni" njegovim čestim prijavljivanjem grešaka (pokretao se prilikom rušenja i nekih procesa koji nemaju neki veći značaj po funkcionisanje programa i sistema), ali su update-ima sistema, developeri prilično "utegli" i "ispolirali" 12.04, tako da je mogućnost da će Vas poruka o krahu nekog pozadinskog programa prekinuti u pola posla, zaista minimalna (ne sećam se kada mi je poslednji put "iskočila").
Zaključak
Ubuntu 12.04 je, u početku, da budem iskren, za mene bio pomalo razočaravajuć i nestabilan, s obzirom da je LTS. Jedina dobra stran je bila utegnutost Unity-ja. Ali, kako je vreme prolazilo, i kako su pristizali update-i, sistem je postajao sve bolji i stabilniji, sada, posle 2 nedelje od njegovog (zvaničnog) izlaska, mogao da kažem sledeće: Ovo je fantastično!
Njega sad krase brzina, stabilnost, jednostavnost, intuitivnost, pristupačnost programa i još mnogo, mnogo toga - a to su osobine kojima bi se mogli ponositi i mnogi komercijalni operativni sistemi.
Preporučujem svakome ko je željan novog znanja i iskustva, a ko se do sada nije sretao sa nekim Linux baziranim sistemom, kao i ljudima koji cene slobodu i kreativnost.
Ukoliko želite da vidite (i malo dublje pogledate neke od funkcija ovog divnog OS-a) on-line, možete ga isprobati ovde.
Ukoliko želite da ga probate i na svom računaru, možete ga preuzeti sa ove adrese.
A sada sadašnjost...
Vidimo da je tada bilo mnogo nade za "cloud" skladištenjem podataka, ali, nedugo posle tog, na opšte negodovanje zajednice, Ubuntu One odlazi u penziju.
U današnjim Ubuntu-ovima se više ne vrti Software Center - zamenjen je znatno boljom i bržom alternativom.
Unity je odavno izgubio 2D opciju, a tadašnji 3D je prevalio dug put, i sada je solidno okruženje.
I zaista, čitajući ovaj stari post, pokrene mi se želja da ponovo instaliram neki od linuksa. Ali, onda shvatim da, na žalost, nemam vremena ni resursa (trenutno mi je ovo jedini računar). Ali... Imam jedan čudan osećaj da ćemo se, Linukse, u budućnosti mi itekako družiti. Postoji jedna izreka koja kaže: "Ko jednom proba linux, uvek mu se vraća, pa makar za 5 ili 10 godina".
Коментари
Постави коментар