Tišina

Tišina

Dečak je šutnuo

Jednu reč,

Koja je,

Brzinom munje,

Razbila

Staklo tišine.

Dečak je potom

Požurio da izvuče

Iz krhotina

Svoju brzu reč...

Ali,

Bilo je kasno,

Oštra ivica tišine

Posekla je njegovu ruku.

Sada dečak,

Plačući,

Juri kući bez svoje reči...

Nikada više neće

Ništa reći,

Nikada više

Preko tišine neće

Preći...