U današnje vreme, mediji svojom spekulacijom uvlače u centar pažnje određene tehničke stvari o kojima njihovi novinari, kao ni čitalačka publika, veoma malo znaju (ali zato mnogo filozofiraju). Budući da je IT i internet još uvek velika nepoznanica za javnost, često se termini koji se koriste u toj oblasti izvade iz konteksta da bi im se dodelilo potpuno drugačije značenje. Primer za to je i reč haker, koja je do sredine devedesetih imala potpuno drugačije značenje, ali je, pod pritiskom medija, dobila neki sasvim drugi i prilično negativan opis.
U ovom tekstu ću pokušati da demistifikujem dva termina: duboki (deep) i tamni (dark) internet. Po svojoj prirodi, ovo su tehnički termini koji sa sobom nose specifično značenje. Da bi smo to razumeli, potrebno je da poznajemo samu suštinu određenih pojmova.
Krenimo redom....
Krenimo redom....
Internet
U savremenom svetu većina uređaja koji korisnici kupuju su orijentisani ka internetu (kao širokom pojmu). Međutim, internet u svom užem značenju može da se opiše vrlo jednostavno.
Korisnik će da koristi pretragu interneta kako bi došao do određene internet strane, koja se nalazi na nekoj internet adresi. Prateći linkove na toj strani, korisnik odlazi na neku drugu internet lokaciju sa nekim drugim (ali sličnim podacima). Takvo ponašanje korisnika se naziva surfovanje internetom.
Korisnik će da koristi pretragu interneta kako bi došao do određene internet strane, koja se nalazi na nekoj internet adresi. Prateći linkove na toj strani, korisnik odlazi na neku drugu internet lokaciju sa nekim drugim (ali sličnim podacima). Takvo ponašanje korisnika se naziva surfovanje internetom.
Većina korisnika na ovaj način koristi internet, pokušavajući da na taj način dođe do traženih informacija. Činjenica je da se može surfovati samo veoma malenim delom interneta koji se naziva površinski web.
Sa druge strane, veliki deo interneta je podeljen u dve kategorije: duboki (deep) i mračni (dark) web. Budući da internet stranicama koje se nalaze na dark i deep web-u ne možete da pristupite običnim surfovanjem, pa da su samim tim i nepoznanica širokim narodnim masama, oko njih se stvorila ogromna medijska pompa, koja pokušava da mistifikuje te pojmove.Pompeznim naslovima, štampa ove stvari pokušava da nametne, tako da običan čitalac pokušava da dotakne i odgonetne nekakve "tajne" koje se tu kriju. Naravno, ovim medijskim aktivnostima se ni malo ne osvetljava problem, niti se prosečnom čitaocu išta razjašnjava.
Internet je globalna širokopojasna mreža, nastala povezivanjem milijardi računara i drugih uređaja. Internet infrastruktura se sastoji od kablova velike propusne moći za podatke koje razmenjuju uređaji. Ti kablovi (linije) su povezane sa glavnim čvorištima koji preusmeravaju i dele podatke ka web serverima i provajderima (ISP - pružaocima internet usluga - preduzećima od kojih "kupujete" internet). Ukoliko ste korisnik interneta, možete pristupiti bilo kojoj vrsti informacija i komunicirati sa bilo kim, iz bilo kog mesta na planeti i još mnogo toga.
WWW, ili skraćeno web, je kolekcija internet lokacija, stranica, web sajtova i sl. koji su smešteni na web serverima koji su povezani sa internetom. U suštini, to je skup javnih, međusobno povezanih web stranica kojima možemo pristupiti putem interneta. Takođe, jedna od definicija je da web predstavlja sve resurse i korisnike na internetu, koji koriste protokol prenosa hiperteksta (HTTP) ili sigurnosni protokol prenosa hiperteksta (HTTPS). World Wide Web koristi internet da bi pronašao informacije.
Površinski web ili površinska mreža, je poznata i kao vidljiva mreža. To je veoma mali deo globalne mreže. Sadrži svega oko 10% informacija koje se nalaze na internetu.
Te informacije su lako dostupne široj javnosti putem standardnih pretraživača (Google, Yahoo, Yandex, Bing....). Web sajtove na površinskoj mreži indeksiraju pretraživači putem posebno programiranih skripti koje se nazivaju kravleri (crawlers), pauci (spiders) ili roboti pretraživača (web search robots).
Programi pretraživača koriste web spajdere kao pomoć za pronalaženje, a zatim i pregledanje i kontrolu pronađenih internet stranica, pre nego što se kopija tih podataka uskladišti na serveru pretraživača kako bi se koristila u korisničkom pretraživanju. Ovaj postupak se naziva indeksiranje web stranice.
Kada je internet još bio u povoju, roboti pretraživača su ga mogli celokupnog indeksirati i samim tim predstaviti širokoj javnosti. To je sa sobom donelo mnogo problema koji su bili širokog spektra: od povrede privatnosti do težih kriminalnih dela.
Rešenje se nametnulo samo po sebi. Vlasnici web sadržaja su dužni da na neki način onemoguće web crawlere da indeksiraju njihove resurse. Drugim rečima, vlasnici su počeli da skrivaju podatke od javnosti.
Te informacije su lako dostupne široj javnosti putem standardnih pretraživača (Google, Yahoo, Yandex, Bing....). Web sajtove na površinskoj mreži indeksiraju pretraživači putem posebno programiranih skripti koje se nazivaju kravleri (crawlers), pauci (spiders) ili roboti pretraživača (web search robots).
Programi pretraživača koriste web spajdere kao pomoć za pronalaženje, a zatim i pregledanje i kontrolu pronađenih internet stranica, pre nego što se kopija tih podataka uskladišti na serveru pretraživača kako bi se koristila u korisničkom pretraživanju. Ovaj postupak se naziva indeksiranje web stranice.
Kada je internet još bio u povoju, roboti pretraživača su ga mogli celokupnog indeksirati i samim tim predstaviti širokoj javnosti. To je sa sobom donelo mnogo problema koji su bili širokog spektra: od povrede privatnosti do težih kriminalnih dela.
Rešenje se nametnulo samo po sebi. Vlasnici web sadržaja su dužni da na neki način onemoguće web crawlere da indeksiraju njihove resurse. Drugim rečima, vlasnici su počeli da skrivaju podatke od javnosti.
Šta je duboki (deep) web?
Deep (dubok) web se još naziva i skrivena mreža.
Standardni pretraživači ne mogu da prikažu informacije sa deep mreže, jer njihovi spajderi ne mogu da pristupe i prikupe informacije sa tih web lokacija.
Ukoliko ste vlasnik nekog web sajta, dostupno je nekoliko metoda pomoću kojih vaš resurs možete da sakrijete od "očiju" web pretraživača.
Neki od načina skrivanja su:
U suštini, kada su korisniku dodeljene određene privilegije, on može da pristupi određenim informacijama sa duboke mreže.
Budući da su ovi podaci skriverni od očiju široke javnosti, duboki web je najčešća meta napada i sajber provala. Segment sigurnosti je ovde jedan od najbitnijih faktora i u njega se, u ovom slučaju, ulaže mnogo više nego u same podatke koji se čuvaju.
Standardni pretraživači ne mogu da prikažu informacije sa deep mreže, jer njihovi spajderi ne mogu da pristupe i prikupe informacije sa tih web lokacija.
Ukoliko ste vlasnik nekog web sajta, dostupno je nekoliko metoda pomoću kojih vaš resurs možete da sakrijete od "očiju" web pretraživača.
Neki od načina skrivanja su:
- Zabranjivanje web crawlerima da indeksiraju stranicu (robots fajlovi)
- ograničavanje pristupu web sajtu,
- Kreiranje sadržaja kojima može pristupiti samo korisnik koji se prethodno prijavio
- Uklanjanje svih linkova sa površinskog web-a ka skrivenoj stranice itd.
U suštini, kada su korisniku dodeljene određene privilegije, on može da pristupi određenim informacijama sa duboke mreže.
Budući da su ovi podaci skriverni od očiju široke javnosti, duboki web je najčešća meta napada i sajber provala. Segment sigurnosti je ovde jedan od najbitnijih faktora i u njega se, u ovom slučaju, ulaže mnogo više nego u same podatke koji se čuvaju.
Za razliku od dubokog, dark web-u se pristupa pomoću posebnih mehanizma koji podržavaju anonimnost korisnika, koristeći komunikaciju putem šifrovane mreže koja koristi uobičajenu internet infrastrukturu. Dark internetu se može pristupiti samo putem programa specijalizovanih za tu namenu i privatnih mreža.
Sakriven od javnosti, uz visok stepen garancije anonimnosti darknet je postao predmet znatiželjnog pogleda javnosti. Da li je to stecište hakera? Da li je to mesto skupljanja lopova i prevaranata? Ko su ljudi koji koriste tu mrežu?
Jedna od zanimljivih trivijalnosti je da ćete lakše biti prevareni na nekoj od društvenih mreža, nego na sajtovima koji se nalaze na mračnoj strani interneta, ali opet, na gornja pitanja nije lako odgovoriti.
Činjenica je da je dark web, zbog svoje osobenosti, istovremeno postao i crno tržište na kojem se odvijaju i mnoge, prilično opasne aktivnosti, kao što su:
- Trgovina ukradenim informacijama u koje spadaju: brojevi socijalnog osiguranja, "iscureli" podaci iz neke baze podataka koja se nalazi na deep web-u, brojevi kreditnih kartica, korisničke šifre za prijavljivanje na sajtove itd.
- Trgovina predmetima i uslugama koji su protivzakoniti. Na primer: likvidacija ili trgovina ljudima, dečja pornografija, trgovina organa, falsifikovane robe, oružija i slično.
- Trgovina droge i lekova, otrovnim ili eksplozivnim hemikalijama itd.
U suštini, odvija se trgovina koja bi u bilo kom drugom delu interneta bila sankcionisana i sudski procesuirana.
Kao finansijsko sredstvo, na dark web-u se koristi bitcoin jer se tako osigurava anonimnost transakcije.
Sve gore pobrojano je sasvim dovoljno informacija, kako bi se prosečan čovek uplašio i klonio ove "pošasti", želeći da tako nešto nikada nije ni izmišljeno.
Međutim, tamni internet ima i pozitivih strana. Ukoliko ste žrtva cenzure, nezavisan novinar, represije ili korupcije, na ovom delu interneta možete pronaći delić "slobode", kako bi se i Vaš glas čuo. Takođe, možete preko mehanizama koje pruža darknet "izaći" na globalnu mrežu anonimno i tamo iznositi svoje političke ili druge stavove, bez straha za svoju bezbednost.
Način pristupa mračnom web-u
Najčešći metod za pristup dark webu je pomoću upotrebe specijalnog pretraživača Onion Rutera (TOR browser). TOR je kreiran od strane američke mornarice pod izgovorom da se sa njim omogućuje anonimno pristupanje internetu.
Tor je mreža koja prikriva identitet korisnika tako što preusmerava internet saobraćaj preko mnogo različitih TOR servera u isto vreme. Sav saobraćaj kroz tu mrežu servera je dodatno šifrirovan tako da se ne zna pošiljalac te poruke. Na taj način, se osigurava da osoba "na drugom kraju" može da vidi samo slučajno izabrana izlazna čvorišta TOR mreže i ne može da prati saobraćaj do vas.
Ali nedostatak TOR-a je upravo taj što jedna informacija prolazi kroz mnogo čvorova. Sva ta preusmeravanja utiču na vreme potrebno da se signal primi i pošalje, te je brzina TOR mreže znatno manja od brzine kojom "radi" običan internet.
Na ovoj mreži se nalaze i određene, specijalno kreirane web stranice kojima se može pristupiti isključivo pomoću TOR-a. Njihove adrese su označene pomoću ".onion“ domena, što ih razlikuje od uobičajnih sajtova čije domene poznajemo sa .com, .org, .in, itd.
Pored TOR-a, postoje i neke alternativne metode za pristup mračnom webu. Jedna je i I2P (nevidljiv internet protokol). I2P omogućava peer-to-peer komunikaciju (način na koji funkcionišu torenti) koja je enkriptovana. Funkcioniše isto kao i TOR, ali unutar web pregledača.
Kako ostati siguran na mračnom webu?
- TOR aplikacija mora biti ažurirana na poslednju verziju.
- Operativni sistem (OS) mora biti ažuriran sa poslednjim sigurnosnim zakrpama.
- Ne koristite svoju ličnu ili poslovnu adresu e-pošte na dark web sajtovima.
- Ne klikćite na sumnjive linkove ili iskačuće prozore.
- Ne preuzimajte datoteke (klikom na sumnjivu vezu možete zaraziti uređaj nekim virusom ili Vam neko može ukrasti lične podatke sa računara).
- Pokrijte web kameru selotejpom ili nekim papirom (mnogi darknet sajtovi će pokušati da instaliraju neki program koji služi za udaljenu administraciju (remote access) Vašem uređaju, koji zatim biti iskorišćen za razne stvari).
Ukoliko ste neiskusni, savet je da ne pokušavajte da surfujete mračnim internetom. Ono što Vas zanima se nalazi ovde - na vidljivom delu interneta!
Коментари
Постави коментар