Predivna senka beznađa
Nasmejan želim
da spakujem kofer,
Nasmejan opet želim
da krenem na put.
Uz šalu i igru
sve ti to pričam,
Da možda će
sutra biti bolje.
I ti si nasmejana
jer se nadaš
Da sve je to tako
i da će biti bolje.
A znam ja,
i znaš i ti...
Da nemam ni kofer
nit pare za put.
A sutra ko i svako
"malo sutra"
Teško da će biti
drugačije od juče.
Ali ipak smo srećni
i blesavo nasmejani,
Ipak smo dostigli
jako težak cilj.
Od danas nem senka
te sablasti od beznađa
Ne izgleda tako strašno:
obojili smo je u vesele
i predivne boje radosti.
Коментари
Постави коментар