spuštam glavu,
na jedini trag
koji posle mene
ostaje.
Umoran,
u daljini brojim oblake.
Željan da ih,
kao nekad
dotaknem.
Iscrpljen,
u napadima života,
gubim snove,
koje sam štitio ogradom
iluzija i ideala.
Bez snage,
pružam ti ruku...
Ti pljuni na nju, slobodno,
ne boj se!
Jer ja sam
samo umoran.
Posle kapi suza,
samo
naboran papir
ostaje.....
Коментари
Постави коментар