Transmisija

Transmisija

Prolaznik jedan

Pored njegove kuće

Sasvim slučajno,

U zlo doba, prođe.

A nije znao da

Ga od malenog sveta

Deli visoka ograda

Od čamovog drveta.

Iza nje je bio

Umišljeni veliki

I po svom mišljenju

Prilično opasan pas.

Koji u istom trenu

Odluči da uplaši

Tog neznanca

Stranca.

Zalaja on prvi,

Misliće svi

Da je željan krvi.

Čuo ga prijatelj stari,

Komšijski kerić

Mali,

Pa zalaja i on.

Njega su čule i kere,

Što celo selo

Lavežom mere,

Pa pustiše glasiće smelo.

Tada ih začu

Hrabri hajdučki čopor

Što od ljudi milost traži,

Inače

Vezanih u garaži.

Od laveža vazduh vrvi,

Misliće ljudi:

Da su željni krvi.

Proču se

Po selu celom,

O tom jednom

Lavežu smelom.

I celo selo sada laje,

Noćnu paučinu

Sa zvezda paje.

A da pitaš

Bilo kog kera,

Šta ga to

Na taj lavež tera?

Veruj mi,

Ne bi znao reći,

Zbunjen bi

Ostao bez reči.

Jer onaj čovek,

Neznanac,

Svojim poslom

Otišao je davno,

A da ni sam ne zna

Da je iz sela

U kom je bio stranac

Ispraćen

Velikom galamom.