Transmisija

Transmisija

Prolaznik jedan
Pored njegove kuće
Sasvim slučajno,
U zlo doba, prođe.čopor pasa gledano odpozadi
A nije znao da
Ga od malenog sveta
Deli visoka ograda
Od čamovog drveta.

Iza nje je bio
Umišljeni veliki
I po svom mišljenju
Prilično opasan pas.
Koji u istom trenu
Odluči da uplaši
Tog neznanca
Stranca.

Zalaja on prvi,
Misliće svi
Da je željan krvi.

Čuo ga prijatelj stari,
Komšijski kerić
Mali,
Pa zalaja i on.

Njega su čule i kere,
Što celo selo
Lavežom mere,
Pa pustiše glasiće smelo.

Tada ih začu
Hrabri hajdučki čopor
Što od ljudi milost traži,
Inače
Vezanih u garaži.

Od laveža vazduh vrvi,
Misliće ljudi:
Da su željni krvi.

Proču se
Po selu celom,
O tom jednom
Lavežu smelom.

I celo selo sada laje,
Noćnu paučinu
Sa zvezda paje.

A da pitaš
Bilo kog kera,
Šta ga to
Na taj lavež tera?
Veruj mi,
Ne bi znao reći,
Zbunjen bi
Ostao bez reči.

Jer onaj čovek,
Neznanac,
Svojim poslom
Otišao je davno,
A da ni sam ne zna
Da je iz sela
U kom je bio stranac
Ispraćen
Velikom galamom.

Коментари