Da li je poželjno biti anoniman na internetu (ili se predstavljati punim imenom i prezimenom)?

Da li je poželjno biti anoniman na internetu 

(ili se predstavljati punim imenom i prezimenom)?

Ovih dana je prilično aktuelna tema anonimnosti na internetu i, zbog svoje specifične težine, dovodi do velikog broja rasprava koje, iskreno govoreći, ne vode nigde. Ovim tekstom pokušaću da otkrijem samo delić zavrzlame koju, svojom nepažnjom, prave ljudi koji "turaju nos tamo gde mu nije mesto"...
Zašto sam odmah u startu ovo rekao (možda?😲) na pomalo grub način? Zato što u ovom našem, koliko-toliko slobodnom, svetu niko, ali baš NIKO, nema pravo da Vam "natura" njegovo mišljenje i stavove! Tako, ako pogledamo zakone bilo koje zemlje koji opisuju pristup Vašim ličnim podacima, niko (sem službenih lica) nema pravo da ih zahteva od Vas, kao što je, takođe, i lažno predstavljanje kažnjivo zakonom... Ove dve činjenice su nam veoma bitne, ali se one i najčešće zloupotrebljavaju!

Pa pre svega, za informaciju ljudima koji sve to olako shvataju, moramo definisati (sa veoma uskog gledišta):

Šta je internet

Internet je, uopšteno gledano, sredstvo (kanal) komunikacije između ljudi.

Mnogi "paranoici" ovaj vid komunikacije nazivaju virtuelna, sa obrazloženjem da nikada ne znate sa kim Vi zapravo i komunicirate, jer Vi, zapravo, ne morate ni da izađete iz svoje kuće, a da pri tom budete u kontaktu sa drugima. Ali ja se čudim, zašto ti ljudi nisu napadali telefonsku ili radio-televizijsku komunikaciju, u kojoj, takođe, ne možete 100% biti sigurni, ko je sa "druge strane"?

Zbog toga se otvara novo pitanje. Da li u stvari znate

Šta je komunikacija?

Komunikacija je razmena informacija između ljudi.

Ona može biti ostvarena na više načina (vizuelna, govorna, mirisna, osećajna...), takođe ostvaruje se pomoću različitih medija (novine, TV, radio, oči, uši, internet,... verovali ili ne čak su i strujomer ili vodomer sredstva za komunikaciju).

Bitno bi bilo znati i to da komunikacija može biti jednosmerna (radio voditelj čita vesti, Vi samo slušate, nema povratne informacije jer voditelj ili urednik ne može da zna kako ste Vi primili ili razumeli tu vest), dvosmerna (razgovor sa voljenim bićem) i višesmerna (na pozorišnoj sceni posle predstave gluci se klanjaju publici. Nezadovoljni predstavom ih gađaju paradajzom, dok oni koji su zadovoljni viču "Bravo!"). Na internetu su zastupljeni svi ovi vidovi komunikacije, od kojih se ljudi najviše plaše višesmernih (u kojoj je kritika zastupljena u velikoj meri).

Ali po pitanju anonimnosti na internetu za nas je najbitnija podela komunikacije na dobroćudnu (prijateljsku) i malicioznu.

Dobroćudna (prijateljska) komunikacija

Prijateljska komunikacija je takav oblik komunikacije, u kom sadržaj komunikacije između osoba nema nikakve posledice (u budućnosti) za sagovornike ili ima pozitivne posledice (npr nekome je potreban posao i cilj komunikacije je da se osoba zaposli).

Primer za to može biti: razgovor dva prijatelja koji se dugo nisu videli a nema indicija da će se videti u skorijoj budućnosti, pričanje između prijatelja u "poverenju" i sl. Uopšteno, ovo je vid komunikacije u kom su sagovornici najopušteniji i imaju puno međusobno poverenje.

Možda deluje da je dobroćudna komunikacija osnov društva u kom živimo ali ona to, zapravo, nije! Procenat ovakve komunikacije, po nekim naučnim istraživanjima, se kreće znatno ispod 1% svih ljudskih komunikacija!

Maliciozna komunikacija

Maliciozna komunikacija je takav vid komunikacije pri kom sadržina komunikacije ima posledice u nekim sferama života onih koji su u toj komunikaciji učestvovali.

Naziv maliciozna nosi zbog prirode takvog vida komunikacije, jer je ovaj vid često zamaskiran da izgleda kao dobroćudna, dok joj je cilj neki negativan događaj.

Ovaj vid komunikacije je najzastupljeniji (oko 99% svih komunikacija). Ako ne verujete, zamislite se malo... Verovatno ste takvu "komunikaciju" imali u toku dana sa nekim (ili nečim)!

Većina malicioznih komunikacija se odnosi na razmenu roba i usluga (trgovanje, propaganda, teologija, psihologija, marketing, politika....).

Primer takve komunikacije je komunikacija između Vas i Elektroprivrede. Medijumi u toj komunikaciji su: strujomer i račun (kao i sam način očitavanja strujomera -na daljinu ili to čini električar zadužen za to; dostavljanje računa -elektronski ili putem pošte). "Sagovornici" u toj komunikaciji ste Vi i Elektrodistributivno preduzeće. Verovatno ni ne obraćate pažnju na tok te komunikacije (čak i dok ovo čitate Vi trošite struju, što beleži Vaš strujomer), dok ne dobijete račun za utrošenu struju, koji (bili Vi zadovoljni, ili ne) morate platiti inače ćete u budućnosti trpeti posledice.

Anonimnost?

Sada, kada znamo ponešto o komunikaciji, možemo i da se zapitajmo da li je na internetu poželjno biti anoniman ili ne?

Zapravo, ovo nije pravo pitanje, zato što internet kao elektronski medijum u samoj srži svog načina funkcionisanja ne dozvoljava nikome da bude anoniman, ali to je sasvim neka druga priča koja zaslužuje poseban tekst, ali ovde mogu dati neke naznake...

Ukratko, onog trenutka kada se bilo koji Vaš uređaj konektuje na internet, on ostavlja tragove (tzv. log-ove) kako kod provajdera koji vam pruža internet usluge (firma preko koje se "kačite" na net), tako i na sajtovima koje posećujete (pa čak i na onima koje ne posećujete, npr. update driver-a, OS-a ili Vam je, nedajbože zaražen računar i sl...). Naravno, postoje alati kojima se možete maskirati, ali ta priča prevazilazi cilj ovog teksta, te o tome trenutno neću pisati.
(Za sve koji se kunu u totalnu anonimnost: ni jedan od "tih" alata nije 100% efikasan!)
Međutim ta anonimnost nas ne interesuje. Ovde ću pod pojmom "anonimnost" misliti na javno istupanje pod pseudonimom, što je veoma rasprostranjena pojava širom interneta.

Budući da na internetu nije moguće 100% biti anoniman, pravo pitanje je:

U kojim situacijama na internetu treba biti anoniman, a u kojima ne?

Zaista bi bilo korisno znati odgovor na jedno ovakvo pitanje, ali on zavisi od mnogo faktora.

Tako na primer, ukoliko želite da komunicirate sa nekim koga dugo niste sreli, nekome ko je daleko i sl. sigurno nećete želeti da budete anonimni. Takođe, ukoliko želite da Vas neko pronađe - nije Vam cilj anonimnost. Ali... Pitanje je šta ako Vas pronađe neko sa kim ne želite da komunicirate?
Znači prilikom "dobroćudne" i "prijateljske" komunikacije nije potrebno (čak šta više, nije ni poželjno) biti anoniman (ili se predstavljati pseudonimom).
Budući da smo videli da je "prijateljska komunikacija" zastupljena sa manje od 1%, kako se ponašati u ostalih 99% slučajeva, u kom je cilj same te komunikacije neka dobit ili nešto slično?
E, u tom trenutku moraju se uključiti i "klikeri" u Vašoj glavi.
Pokušajte samo sebi odgovoriti na sledeća pitanja (ima ih mnogo, pa ću zato ovde navesti najčešća):

• Da li poznajete drugu stranu komunikacije?
• Koliko poznajete onoga sa kim komunicirate?
• Da li druga strana zahteva "čudne" ili lične podatke o Vama?
• Da li je cilj komunikacije povređivanje Vaših (ili bilo čijih drugih) prava?
• Koja je svrha komunikacije?
• Da li su iz trenutne komunikacije moguće neke kasnije negativne posledice po Vas ili nekog drugog (ukoliko postoji makar i najmanja mogućnost savetujem OPREZ)?
• Koji je Vaš lični cilj prilikom komunikacije (samopromocija, promocija, politički stavovi, aktivizam, širenje znanja ili obrazovanja, odbrana, napad,...)?
• I slično...

Vidite da sve to nije tako jednostavno...

U većini situacija morate sami odlučiti kako ćete se predstaviti i kakvu sliku želite da ostavite o sebi.
Naravno, ukoliko želite da promovišete sebe ili svoj posao, logično je da ne želite da budete anonimni. Zapravo je suprotno - Vi želite da svi čuju za Vas. Zato se trudite da dođete do svakoga pojedinca i da, na neki način, dobijete neke povratne informacije. Te povratne informacije mogu biti itekako negativne, ali i maliciozne. Zbog toga Vi morate da sebi lično obezbedite i nekakvu tehničku sigurnost. Ova sigurnost Vam je potrebna jer stvari zaista mogu da se otrgnu kontroli - umesto uspeha, Vi postajete pokretna meta! Nije neverovatno da budete na udaru Joe Job (ili nekog drugog hakerskog) napada.
Takođe, želja za ne-anonimnosti se često pojavljuje u umetnosti. Kreatori kulturnog ili supkulturnog sadržaja teže da postanu što poznatiji i da od svog imena i prezimena naprave brend. Ali...
Svim neafirmisanim umetnicima (ili onima koji to već i jesu) koji se predstavljaju svojim imenom i prezimenom mora se postaviti jedno pitanje: koliko je poznatih umetnika u istoriji (pre pojave interneta) koristilo pseudonime? Dovoljno je pogledati popularne muzičare ili, na primer, odjavnu špicu nekog filma, pa će postati jasno da jako mali broj ljudi koristi svoje pravo ime. Do sada u tome zaista niko nije video nikakav problem, ali u današnje vreme u kom običan konzument sadržaja može aktivno da komunicira sa tvorcem tog sadržaja, to postaje problem. Sve češće se nailazi na konstatacije tipa: "...Ko si ti?... Kriješ se iza lažnog imena, a ovamo si 😵...itd".
Ali sada dolazimo do prilično klizavog terena. Naime, postoji veoma osetljiva grupa ljudi kojima je zaista bitno da na internetu (tj u javnosti) budu anonimni. Na mestima u kojima se (ili je):

• vode virtuelni ratovi, gde sve pršti od (manje više nebitnih) stavova, 
• vlada jednoumlje pa drugačije mišljenje nije dobrodošlo (sajtovi političkih partija, razni blogovi itd),
• vode religijske i političke rasprave,
• gde se raspravlja o ilegalnim stvarima,
• gde se objavljuju realni podaci i situacija kakva jeste (začuđujuće, ovakva mesta su ona gde je najpotrebnije sakrivati svoj identitet, jer istina je prva stvar koja će da Vas ubije),
• itd

Ukratko, na mestima gde se vode žučne rasprave nije pametno ostavljati svoje generalije. Nikada ne znate u kom psihičkom stanju su Vaši sagovornici, pa nije isključeno da se kvalitet Vašeg života (ili čak i egzistencija!) znatno pogorša samo zato što se nekome nije svidelo ono što ste napisali.

Naravno, ukoliko Vi pod izgovorom da želite da budete anonimni zapravo manipulišete, obmanjujete ili na bilo koji drugi način pokušavate da naškodite nekim osobama treba da znate da - niste anonimni. Takođe, ako želite da se zaista lažno predstavite, tj predstavljate se kao neka druga (realna) osoba koja zaista postoji, onda budite spremni da trpite zakonske posledice - na isti način na koji ta druga osoba trpi Vašu torturu.

Facebook filozofija

Zašto podnaslov Facebook filozofija?

Pa, ako niste dovoljno dugo na internetu, onda se sigurno ne sećate, ali pre pojave "društvenih" mreža ne samo da nije bilo poželjno, već se u velikom broju slučajeva od korisnika zahtevala anonimnost!

Naime, internet nije bio toliko zastupljen, i administratori su shvatali da ne mogu, niti žele, da budu odgovorni za podatke, koji vrlo lako mogu dospeti u pogrešne ruke. Zabeleženi su slučajevi u kojima su lopovi pikirali žrtve na forumima, na kojima su informacije kao što su adresa i datum odlaska na godišnji odmor bile dovoljne da se načini materijalna šteta!

Sa omasovljenjem društvenih sajtova, cela filozofija anonimnosti je pala u vodu...

Sad je sasvim logično da se on-line predstavljate pod punim imenom, prezimenom i svim ostalim podacima! Većini ljudi je danas čudno kada neko neće ili ne želi da ostavi svoje prave podatke...

Da li je to mudro razmišljanje?

Da, ukoliko ste spremni da primate i dajete udarce koji mogu doći sa bilo koje strane... Takođe i ako ste spremni da apsolutno preuzmete odgovornost za svoje postupke i dela. Zapamtite da kada je nešto učinjeno pred toliko svedoka - to je neoboriv dokaz u slučaju sudskog postupka (posle nema opravdavanja tipa, nisam hteo, nisam znao i sl...).

I, da... Za svaki Vaš postupak niko drugi neće biti kriv (ne može se kriviti Facebook, Twitter, Blogger i ostali, jer su oni samo sredstva komunikacije), već ste krivi Vi i samo Vi...

Problemi koji najčešće nastaju i na koje ljudi najčešće nasedaju su lažno predstavljanje (kao druga realna osoba), uznemiravanje, pa čak i teška krivična dela...

Sve u svemu: pamet u glavu😉